Hrana kao lek

DE
EN

Nakon postavljene dijagnoze karcinoma dojke, predstoji period intenzivnih osećanja i intenzivnog učenja. Deo učenja, svakako je vezan za izmenu stila života, naročito ishrane i fizičke aktivnosti. Žene u ovom periodu često drastično menjaju navike u ishrani i postaju fizički aktivnije. Nekim ženama je pak lakše da te promene budu postepene i male. U svakom slučaju one su dobrodošle i mogu sprečiti ili odložiti recidiv (ponovno javljanje) bolesti.

Trudnoća je period u kom je potrebno načiniti određene korekcije u ishrani kako bi se obezbedili uslovi za nesmetan razvoj ploda. Međutim, principi pravilne ishrane u periodu trudnoće potpuno su u saglasnosti sa principima pravilne ishrane koji važe za opštu populaciju, uz manje korekcije u pogledu energetskih potreba i potreba u pojedinim makro i mikroelementima.

Za osobe sa kompromitovanom funkcijom bubrega važno je pridržavanje određenih principa ishrane kako bi se smanjila količina razgradnih produkata u krvi. Razgradni produkti u krvi potiču delom od hrane i tečnosti koje konzumiramo. Kada je funkcija bubrega ugrožena, bubrezi ne filtriraju i ne uklanjaju ove materije na adekvatan način. Adekvatna ishrana igra ključnu ulogu u očuvanju i unapređenju rada bubrega i može usporiti napredovanje bolesti.

Odluka o začeću je uzbudljiv period u životu, vreme kada se posebno razmišlja o zdravlju. Ovo je i ključan period u kojem se mnoge žene odlučuju da naprave zdrave promene u navikama, prvenstveno u ishrani, što vodi očuvanju zdravlja ne samo buduće majke nego i zdravlja bebe.

Iako ne postoji nijedna poznata prehrambena namirnica koja pokazuje specifično dejstvi protiv COVID-19, možete unaprediti svoj imuni sistem tako što ćete imati unositi namirnice sa neophodnim nutritivnim sastojcima. Savetuje se održavanje fizičke distance i ograničavanje interakcija sa drugima, što uključuje i smanjenje izlazaka za nabavku namirnica u lokalne prodavnice. Sada je možda pravo vreme da pokažete kreativnost u kuhinji. Ovi saveti za zdravu ishranu pomoći će vam da ostanete i budete zdravi tokom COVID19 pandemije.

Slobodni radikali su štetne supstance, jedinjenja kiseonika koja sadrže neparan broj eklektrona, koji ih čine vrlo reaktivnim. Njih proizvode ćelije u procesu prerade kako hrane i njenih komponenti, ali i kao odgovor na štetnosti iz spoljašnje sredine, poput zagađujućih materija iz okruženja, UV zraka, duvanskog dima. Slobodni radikali su, takođe, poznati i kao reaktivne vrste kiseonika (engl. Reactive Oxygen Species ROS).

„Superhrana“ je, možemo reći, kolokvijalan naziv za grupu namirnica, prvenstveno biljnog porekla koja je nutritivno gusta i samim tim dobra za zdravlje pojedinca. U ovu grupu namirnica spadaju i pojedine namirnice životinjskog porekla poput ribe i mlečnih proizvoda. Samo neki od sada već brojnih primera namirnica koje su zaslužile epitet superhrane su bobičasto voće, losos, urme, tamno zeleno lisnato povrće. Međutim, ne postoji jasno definisan set kriterijuma koji bi opisali supernamirnice. Prema navodima Američke asocijacije za srce (American Heart Assotiation) superhrana ne predstavlja posebnu grupu hrane, to je zapravo marketinški naziv za različite grupe namirnica koje imaju određene zdravstvene koristi.

Savremen način života doprineo je značajnoj izloženosti brojnim faktorima rizika, za koje je dokazano da imaju uticaj na funkcionisanje svih sistema i organa čoveka, uključujući i kardiovaskularni sistem. Čovek je u svakodnevnoj interakciji sa životnom sredinom koja ga okružuje izložen brojnim fizičkim, hemijskim, biološkim i psihosocijalnim štetnostima koje mogu doprineti nastanku različitih kardiovaskularnih bolesti i to kako u akutnom tako i u hroničnom obliku.

U moru preporuka o pravilnoj ishrani i zdravim izborima, ponekad ostane nejasno koji obrazac ishrane prihvatiti, koliko namirnica biljnog porekla u našoj ishrani je dovoljno, zbog čega su važne i namirnice životinjskog porekla, možemo li bez njih i da li ćemo zadovoljiti potrebe u svim hranljivim i zaštitinim materijama ukoliko ih u potpunosti eliminišemo iz ishrane?

Rezultati brojnih istraživanja na životinjskim modelima sugerišu da smanjen unos hrane tokom života (kalorijsko ograničenje) ima značajan uticaj na proces starenja i životni vek. Smatra se da zdravstvene koristi kalorijske restrikcije nastaju usled smanjene proizvodnje slobodnih radikala u organizmu.

Primarni zadatak nauke, nutritivne imunologije, jeste da uspostavi uzročno-posledičnu vezu između pojedinih komponenata u ishrani čoveka i funkcionisanja imunološkog sistema. Glavne funkcije imunološkog sistema, kao glavnog temelja odbrane ljudskog organizma, su da zaštiti domaćina od infekcije mikroorganizmima (bakterijama, virusima, gljivicama i parazitima) kao i od njihovih toksina, da odstrani oštećene i izmenjene (npr. tumorske) ćelije i tkiva.

Sigurno ste već čuli da su dijetna vlakna značajna u postizanju i očuvanju dobrog zdravlja. Zbog čega je tako? Dijetna vlakna prisutna u voću, povrću, proizvodima od celog zrna žitarica i mahunarkama najpoznatija su po ulozi u sprečavanju i olakšavanju simptoma opstipacije (zatvora). Međutim, hrana bogata dijetnim vlaknima pruža i brojne druge zdravstvene koristi kao što su regulacija telesne mase, smanjenje rizika za nastanak dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti kao i pojedinih vrsta karcinoma različitih lokalizacija.

Kofein ima dugu tradiciju konzumiranja među ljudima, prirodni je alkaloid koji se nalazi u brojnim biljnim vrstama poput zrna kafe, listovima čaja, zrnu kakaoa i guarani. Kao sastojak se dodaje u druge zaslađene napitke poput koka kole i sličnih proizvoda, energetskih pića, peciva čak i u sastav sladoleda i brojnih slatkiša.