Slobodni radikali su štetne supstance, jedinjenja kiseonika koja sadrže neparan broj eklektrona, koji ih čine vrlo reaktivnim. Njih proizvode ćelije u procesu prerade kako hrane i njenih komponenti, ali i kao odgovor na štetnosti iz spoljašnje sredine, poput zagađujućih materija iz okruženja, UV zraka, duvanskog dima. Slobodni radikali su, takođe, poznati i kao reaktivne vrste kiseonika (engl. Reactive Oxygen Species ROS).
Antioksidanti i oksidativni stres
Antioksidansi su supstance koje mogu sprečiti ili usporiti oštećenje ćelija uzrokovanih slobodnim radikalima, donirajući slobodnim radikalima jedan elektron, stabilizujući ih na taj način i čineći ih znatno manje reaktivnim. Kolokvijalni naziv za antioksidanse koji često srećemo u popularnoj litraturi jeste i „čistač slobodnih radikala“. Izvori antioksidanasa mogu biti prirodni ili veštački. Pojedine namirnice biljnog porekla su bogate antioksidansima i oni predstavljaju vrstu svojevrsnih fitonutrijenta. Telo, takođe, može da proizvodi pojedine antioksidanse, poznate kao endogeni antioksidanti, dok se oni koje unosimo putem hrane ili dijetetskih suplemenata nazivaju egzogenim antioksidansima.
U situacijama kada naš organizam ne može da se izbori i adekvatno obradi štetnosti iz spoljašnje sredine, dolazi do pojave koju nazivamo oksidativni stres. Niz negativnih lančanih reakcija pokrenutih na ovaj način u našem organizmu može dovesti do oštećenja ćelija, ponekad i ireverzibilnih promena koje dalje vode ubrzanom starenju organizma i razvoju brojnih bolesti.
Oksidativni stres provocira jednu od glavnih poznatih reakcija u nastanku srčanih bolesti, oksidaciju holesterola. Oksidacija lipoproteina niske gustine (LDL ili „loš“ holesterol), doprinosi stvaranju masnih plakova na zidovima arterija (ateroskleroza), što konačno vodi usporavanju ili potpunoj blokadi dotoka krvi u srce i u druge organe.
Sve navedeno rezultira pojavom hroničnih bolesti koje tradicionalano najviše opterećuju naše društvo, poput kardiovaskularnih bolesti, raznih vrsta malignih oboljenja, artritisa, moždanog udara, respiratornih bolesti, imunološkog deficita, emfizema pluća, Parkinsonove bolesti i drugih zapaljenskih ili ishemijskih stanja.
Čime se organizam brani od slobodnih radikala?
U zaštiti organizma izazvanog delovanjem slobodnih radikala, telo poseduje čitav arsenal veoma moćnih enzima među kojima se izdvajaju superoksid dismutaza, koji hvatajući i neutrališući agresivne molekule pokazuju moćno antioksidativno delovanje. Ovi proteini po svom sastavu zahtevaju pojedine mikroelemente poput cinka za svoje funkcionisanje. Drugi, takođe izuzetno važan i snažnog potencijala jeste i liposolubilni koenzim 10 (koenzim Q10), čija se proizvodnja odnosno količina u organizmu smanjuje sa starenjem. Pored ovih fizioloških sistema odbrane organizam na raspolaganju ima čitavu mrežu drugih antioksidanasa poput esencijalnih vitamina C i E, čija je delotvornost i neophodnost vrlo dobro dokumentovana; polifenola (npr. flavonoida), karotenoida (npr. b karotena) koji nisu pravi antioksidansi, ali mogu da apsorbuju energiju slobodnih radikala. Zahvaljujući svojoj strukturi ovi molekuli pokazuju različita svojstva rastvarača i stoga su u stanju da neutrališu slobodne radikale, delujući sinhronizovano u svim delovima ćelije, kako u vodenom tako i u lipidnom okruženju. U idealnom slučaju delovanje slobodnih radikala u organizmu je onemogućeno i strogo kontrolisano izbalansiranim zaštitnim delovanjem antioksidanasa koje sintetiše organizam i koji se unose putem hrane i to nazivamo oksidativnom ravnotežom.
Ukoliko provedemo dosta vremena čitajući o principima pravilne ishrane i zainteresujemo se za temu antioksidanasa vrlo lako ćemo se naći u svojevrsnoj vrsti utakmice u kojoj se takmičimo kako da unesemo što više ovih zaštitnih materija. Međutim, da li je to potrebno i bezbedno? Prisetimo su uvek izreke Paracelzijusa koji je rekao da je doza ono što pravi razliku između leka i otrova. To važi i za antioksidanse. Što više to bolje, nije uvek i nužno tačno.
Neminovno se nameće sledeće pitanje: koji su antioksidansi su najefikasniji i kako postižu svoj maksimalni antioksidativni potencijal?
Šta je ORAC vrednost hrane?
ORAC (engl. Oxygen Radical Absorbance Capacity) je skraćenica od “kapacitet za apsorpciju slobodnih radikala”. Drugim rečima predstavlja posebnu vrstu laboratorijskog testa sa kojim se pokušava kvantifikovati „ukupni antioksidativni kapacitet“ (engl. TAC - total antioxidant capacity) određene namirnice. Test se izvodi tako što se uzorak namirnice/nutrijenta čiji se antioksidativni kapacitet želi ispitati, stavlja u epruvetu u koju su prethodno stavljeni odgovarajući molekuli koji promovišu aktivnost slobodnih radikala i određeni drugi molekuli koji su osetljivi na oksidaciju. Nakon nekog vremena meri se koliko je uzorak namirnice/nutrijenta dobro zaštitio ranjive molekule od oksidacije sa slobodnim radikalima. Što su manja oštećenja izazvana od strane slobodnih radikala, to je veći antioksidativni kapacitet ispitivane namirnice/nutrijenta, odnosno veći ORAC skor. Iako još uvek ne postoji siguran nivo dokaza da hrana sa visokim vrednostima ORAC skora ima direktne zdravstvene koristi, smatra se da više vrednosti skora ukazuju na bolji antioksidativni potencijal hrane i uspešnije neutralisanje efekata slobodnih radikala koji štete našem organizmu.
Koliko nam konkretno ORAC jedinica potrebno na dnevnom nivou?
Naučnici i istraživači u ovoj oblasti, naročito u području ORAC-a i antioksidanasa navode da telo može efikasno da koristi 3000-5000 antioksidativnih ili ORAC jedinica na dan. Naučnici smatraju da veće doze od nabrojanih, u slučajevima tzv. megasuplementacije nema dodatnih koristi i „višak“ će se vrlo verovatno izlučiti putem urina. To je zato što je antioksidativni kapacitet krvi čvrsto regulisan. Stoga postoji gornja granica u pogledu zdravstvenih koristi koja se može postići unosom antioksidanasa. Ovo potvrđuje našu pretpostavku sa početka da prekomeran i nekontrolisan unos antioksidanasa nema dodatnih zdravstvenih koristi.
Iako ne postoji „zvanični“ dnevni preporučeni unos ORAC jedinica, različiti istraživači predlažu da optimalni unos bude 3000-5000 ORAC jedinica dnevno. Ministarstvo poljoprivrede SAD (USDA) predlaže Dnevni unos od 5000 ORAC jedinica. Britanska agencija za standard hrane (UK FSA) i američka agencija za hranu i lekove (FDA) preporučuju unos voća i povrća „5 na dan“, što daje približno ORAC skor od 3500 jedinica.
Ako se ovi navodi potvrde u daljim istraživanjima, mladi i sredovečni ljudi mogli bi da smanje i odlože pojavu prvih simptoma bolesti koje su povezane sa fiziološkim procesom starenja uključujući i pojavu demencije, jednostavnim dodavanjem namirnica sa visokim ORAC skorom u svoju ishranu. Sve navedeno ukazuje da bi ORAC skor mogao postati novi standard za dobru antioksidativnu zaštitu.
U sprovedenim studijama, konzumiranje puno hrane sa visokim ORAC skorom, povećalo je antioksidativni kapacitet ljudske krvi za 10 do 25%, sprečilo je gubitak dugotrajnog pamćenja i drugih kognitivnih funkcija kod sredovečnih pacova, održalo je sposobnost moždanih ćelija kod sredovečnih pacova da odgovore na hemijski stimulus, funkciju koja se normalno smanjuje sa godinama, a takođe je zaštitilo sitne krvne sudove pacova od oštećenja kiseonikom.
Teza da oksidativna oštećenja kulminiraju u mnogim bolestima dobro je prihvaćena u zdravstvenoj zajednici. Ovi dokazi podstakli su nagli rast prodaje dijetetskih suplemenata na bazi antioksidanasa. Međutim, još uvek očekujemo postizanje konsenzusa naučne javnosti u pogledu količine, izbora i eventualne upotrebe različitih kombinacija antioksidanasa.
Namirnice sa najvećim ORAC brojem
Naučnici smatraju da kombinacije hranljivih sastojaka koji se nalaze u hrani koju konzumiramo imaju veće zaštitne efekte od pojedinačnih hranljivih sastojka koji se uzimaju izolovano.
Tako je utvrđeno da se najveći porast antioksidanasa u krvi kod žena beleži nakon konzumiranja namirnica popout spanaća, jagoda i crnog vina (sve namirnice sa visokim ORAC skorom) ili uzimanja 1250 miligrama vitamina C. Velika porcija svežeg spanaća proizvela je najveći porast vrednosti antioksidanata u krvi žena od oko 25%, sledili su vitamin C, jagode i na kraju crno vino.
U drugoj studiji, muškarci i žene su povećali antioksidativnu snagu krvi za 13-15% nakon što su udvostručili dnevni unos voća i povrća u odnosu na količine koje su konzumirali pre toga.
Prvi dokazi o zaštitnoj moći pojedinih namirnica visokog antioksidativnog kapaciteta potiču iz studija na pacovima koje su sproveli naučnici Prior i Cao sa kolegama. Pacovi hranjeni sa dnevnim dozama ekstrakta borovnice šest nedelja izloženi su dvodnevnom čistom kiseoniku. Ono što je jasno uočeno bilo je da su pretrpeli mnogo manje oštećenja na kapilarima u plućima i oko njih u odnosu na kontrolnu grupu koja nije primala ekstrakt borovnice. Tečnost koja se normalno akumulira u pleuralnoj šupljini bila je mnogo niža u poređenju sa kontrolnom grupom takođe.
Spanać se takođe pokazao kao najmoćniji u zaštiti od različitih vrsta degenerativnih promena na nervnim ćelijama u dva odvojena ispitivana dela mozga.
Neke nejasnoće na koje su naučnici u svojim istraživanjima naišli i dalje ostaju nerešene, kao na primer zašto spanać pokazuje efikasniji antioksidativni odgovor od jagoda - koje imaju viši ORAC skor? Pretpostavka je da pojedine komponente hrane mogu da stimulišu bolji antioksidativni odgovor delujući sinergistički.
Voće i povrće sa najvećim vrednostima ORAC skora na 100g namirnice
Nove generacije ili SUPERANTIOKSIDANSI
Riblje ulje bogato omega-3 masnim kiselinama nije jedina korisna materija koju dobijamo iz dubokih mora i koja ima brojne zdravstvene koristi za ljudski organizam. Astaxantin je karotenoidni pigment koji se javlja u pastrmkama, mikroalgama, škampima i među ostalim morskim bićima. Najčešće se nalazi u tihookeanskom lososu i ribi daje ružičastu boju.
Astaxantin je prirodni karotenoidni pigment sa odličnim antioksidativnim efekatom, ekstrahovan je i prečišćen iz algi Haematococcus. Astaxantin dokumentovano štiti od slobodnih radikala i promoviše brojne zdravstvene koristi u organizmu.
Astaxantin ima hemijsku strukturu sličnu onoj kao poznati karotenoid -karoten. Ružičasto meso divljeg lososa uprvo je ove boje zbog prisustva astaxantina. Istraživanja pokazuju da ima potencijal da zaštiti mišićne ćelije od štetnih efekata proizvedenog aktivnog kiseonika prilikom plivanja lososa uzvodno. S druge strane astaxantin koji se nalazi u ikri lososa štiti je od oksidativnog stresa prouzrokovanog uticajem štetnih UV zraka. Antioksidativna sposobnost astaxantina jača je 40 puta u poređenju sa -karotenom i čak 1000 puta u poređenju sa vitaminom E. Ukoliko uporedimo vrednosti ORAC skora sa drugim antioksidansima primetićemo da je njegova vrednost 2.822.200. Ukoliko ukalkulišemo i dnevnu preporučenu dozu videćemo da je ORAC vrednost slična nekim namirnicima koje su najbolji izvori antioksidanasa.
Za razliku od drugih antioksidanasa, astaxantin ima sposobnost za prolazi krvno moždanu barijeru i da svoje pozitivno dejstvo postiže direktno u moždanom tkivu. Mehanizam delovanja ogleda se u tome što astaxantin inhibira lipidnu peroksidaciju inhibicijom proizvodnje lipidnog hidroperoksida nakon oksidativnog oštećenja masnih kiselina i drugih lipida. Astaxantin takođe pokazuje pozitivan uticaj kod cerebrovaskularne ishemije. To potvrđuju rezultati studije sprovedene na pacovima gde je merena ukupna površina ishemične lezije nakon izazvane okluzije srednje moždane arterije, u grupi pacova kojma je davan astaxantin i u kontrolnoj grupi. Ukupna površina ishemične lezije kod grupe tretirane astaxantinom je bila 40% manja u odnosu na kontrolnu grupu.
Astaxantin takođe pokazuje pozitivan uticaj na aterosklerozu i ishemijsku bolest srca
Proces ateroskleroze je dugogodišnji proces koji započinje disfunkcionalnim promenama u endotelu krvnog suda. Sledi proces adehrencije monocita i T-limfocita na endotel krvnog suda i zatim njihova migracija u subendotelni prostor. Diferencijacija monocita u makrofage koji preuzimaju lipide dovodi do formiranja penastih ćelija, koje predstavljaju osnovno obeležje ranih aterosklerotskih lezija i manifestuju se u vidu masnih pruga. Nakon toga dolazi do formiranja tzv. fibrozne kape koju čine glatke mišićne ćelije proliferisale u intimu krvnog suda. Sudbina aterosklerotskog plaka u značajnoj meri zavisi od njegove stabilnosti. Do rupture aterosklerotskog plaka dolazi usled inflamatornih procesa koji strukturno vulnerabilan plak prevodi u funkcionalno nestabilan plak što za posledicu može imati arterio-arterijsku tromboemboliju. Visoki nivoi holesterola u krvi, posebno LDL holesterol povezani su sa razvojem ateroskleroze nakon oksidacije sa slobodnim radikalima.
O pozitivnim zdravstvenim efektima astaxantina na kardiovaskularni sistem svedoče i brojne kako eksperimentalne tako i kliničke studije. Rezultati sprovedenih eksperimentalnih istraživanja pokazali su da astaxantin samnjuje oksidativni stres i upalu, važne patofiziološke mehanizme u aterosklerotskim kardiovaskularnim bolestima. Takođe, opisano je i svojstvo astaxantina da smanjuje lipidnu peroksidaciju, upalu i trombozu. Astaxantin je takođe smanjio infiltraciju plaka sa makrofagima, poboljšao stabilnost plaka i smanjio apoptozu u ateromu hiperlipidemičnih zečeva. Pripisuje mu se i da smanjuje veličinu masnih ćelija, povećava nivo adiponektina koji ima značaj za metaboličku homeostazu. U sprovedenim istraživanjima referiše se i povećanje nivoa “dobrog” HDL holesterola i smanjenje nivoa triglicerida u plazmi kod pacova. U istraživanjima se takođe beleži i smanjenje visine krvnog pritiska i poboljšana insulinska osetljivost kod pacova pod uticajem astaxnantina.
Kod zdravih volontera i pacijenata sa refluksnim ezofagitisom kod kojih su davani suplementi astaxantina, zabeleženi su značajno smanjeni oksidativni stres i nivoi paramatara upalnog procesa. Dvadeset i četiri zdrava dobrovoljca uzimala su astaxantin u dozama od 1,8–21,6 mg/dan tokom dve nedelje nakon čega je uočeno da je kod ovih dobrovoljaca podložnost LDL holesterola na oksidaciju bilo značajno manja u odnosu na kontrolnu grupu. Slično koncipirane studije dolaze do zaključka da se kod dobrovoljaca koji su uzimali astaxantin ređe javlja oksidacija masnih kiselina (koja leži u osnovi aterosklerotskog procesa), ali i ređe viđa oštećenje DNK nakon samo četiri nedelje upotrebe astaxantina.
Kod pacijenata sa umerenom hipertrigliceridemijom lečenih astaxantinom u randomiziranom kontrolisanom ispitivanju tokom 12 nedelja zabeleženi su značajno smanjenji nivoi triglicerida u serumu i kao i povećani nivoi HDL holesterola u serumu kod onih ispitanika koji su primali između 12 i 18 mg/dan astaxantina. Ovo je dalo ohrabrenje naučnicima da u primarnoj prevenciji kardiovaskularnih događaja primena astaxantina može biti indikovana uz odgovarajući higijensko dijetetski režim i da je na taj način moguće odložiti ili potpuno izbeći primenu statinske terapije.
U studiji koja je sprovedena na sedamnaest dobrovoljaca sa rizikom od razvoja metaboličkog sindroma nakon primene astaxantina u dozi od 8 mg dva puta dnevno, došlo je do značajnog smanjenja HbA1c (tromesečni prosek šećera u krvi) i nivoa parametara koji govore u prilog upalnog procesa. Ovo ohrabruje da primena astaxantina može da poboljša niz metaboličkih faktora koji mogu imati koristi u smanjenju kardiovaskularnog rizika.
Brojna istraživanja sugerišu da astaxantin ima i ulogu u prevenciji sa starošću povezanom makularnom degeneracijom (bolest mrežnjače oka) kao i redukciji gastričnih simptoma povezanih sa refluksom usled infekcije sa helikobakterijom. Takođe opisani su i pozitivni efekti u smislu ublažavanja simptoma menopauze, olakšavanja simptoma reumatoidnog artritisa, poboljšanja elasticiteta i tonusa kože, odlažući pojavu bora. Međutim rezultati dobro postavljenih randomiziranih studija koji bi potvrdili ili opovrgli ove preliminarne rezultate tek očekujemo u budućnosti.
CARDIOVASC PLUS®
U sastav ovog jedinstveno formulisanog dijetetskog suplementa ulazi 10 aktivnih komponenti koje sinegičnim delovanjem doprinose očuvanju dobrog zdravlja:
- Omega 3 polinezasićene masne kiseline iz ulja račića (Krilovo ulje - Krill oil). Ulje račića pokazuje superiornu antioksidativnu aktivnost, čak 54 puta snažniji antioksidans od ribljih ulja. Izuzento visok ORAC skor krilovog ulja potvrđuje ovu tezu (slika). Zdravstvene koristi upotrebe omega 3 masnih kiselina su dobro dokumentovane. Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA – European Food Safety Authority) odobrila je za upotrebu sledeće zdravstvene izjave koje se mogu stavljati na hranu koje su dobar izvor omega 3 masnih kiselina (EPA i DHA):
- doprinosi održavanju normalnog nivoa holesterola u krvi,
- DHA doprinosi održavanju normalnog nivoa triglicerida u krvi
- EPA i DHA doprinose normalnoj funkciji srca i održavanju normalnog krvnog pritiska
- DHA doprinosi normalnoj funkciji mozga i održavanju normalnog vida
- Unos DHA tokom trudnoće i dojenja doprinosi normalnom razvoju mozga i oka kod novorođenčeta
- Fosfolipidi
- Astaxantin potentan antioksidans (zdravstvene koristi opisane u tekstu gore)
- Koenzim Q10 prirodnog porekla
- Magnezijum doprinosi elektrolitnom balansu, stvaranju energije i funkciji nervnog sistema. EFSA je odobrila veći broj zdravstvenih izjave za magnezijum upravo zbog dokazanih brojnih korisnih efekata na ljudski organizam, neke od njih su:
- Doprinosi normalnoj psihološkij funkciji
- Doprinosi održavanju normalnih kostiju
- Doprinosi smanjenju umora i iscrpljenosti
- Doprinosi normalnom energetskom metabolizmu
- Gvožđe
- Vitamin B6 doprinosi normalnoj psihološkoj funkciji, takođe doprinosi i normalnoj funkciji imunog sistema, doprinosi normalnom funkcionisanju nervnog sistema, smanjenju umora i iscrpljenosti i normalnom stvaranju crvenih krvnih zrnaca.
- Vitamin B12
- doprinosi stvaranju crvenih krvnih zrnaca
- doprinosi normalnom funkcionisanju imunog sistema
- doprinosi stvaranju energije i igraju važnu ulogu u deobi ćelija
- Selen štiti ćelije od oksidativnog stresa i doprinosi jačanju imunog sistema
- Zink doprinosi stvaranju DNK, metabolizmu masnih kiselina, štiti ćelije od oksidativnog stresa.
Pogledajte još...
-
Ishrana i imunološki odgovor
-
Srčana slabost, infakrt, srčani zastoj - razlika postoji
-
Istine i zablude o kuhinjskoj soli
-
Intermitentno gladovanje