Kardiogeni šok je iznenadno i po život opasno stanje u kojem je pumpna funkcija srca ozbiljno kompromitovana i situacija kada nedovoljna količina krvi dolazi u vitalne organe u telu. Bez brzog lečenja, ovo stanje vrlo često rezultira brzim smrtnim ishodom.

Šta je kardiogeni šok?

Kardiogeni šok se javlja kada dođe do zatajenja srčane pumpe što rezultira smanjenjem minutnog volumena (količine krvi koju srce izbaci svakog minuta) uzrokujući smanjenu perfuziju krajnjih organa. To dovodi do akutne hipoperfuzije i hipoksije tkiva i organa, uprkos prisustvu adekvatnog intravaskularnog volumena.

Kardiogeni šok se može definisati kao prisustvo sledećih pojava u slučaju da postoji odgovarajući pritisak punjenja leve komore:

  • Trajna hipotenzija (sistolni krvni pritisak <90 mmHg duže od 30 minuta).
  • Hipoperfuzija tkiva (hladna periferija ili oligurija <30 ml/sat, ili obe pojave).

Kardiogeni šok se najčešće javlja kao komplikacija akutnog infarkta miokarda. Javlja se kod 7% pacijenata sa infarktom miokarda sa elevacijom ST-segmenta i kod 3% pacijenata koji su imali srčani udar bez elevacije ST-segmenta. Kardiogeni šok je medicinsko stanje koje zahteva hitno zbrinjavanje i lečenje.

srce pumpa

Najčešći uzroci nastanka kardiogenog šoka

Najčešći uzrok kardiogenog šoka je težak (masivan) srčani udar. Srčani udar se javlja kada je protok krvi koja je bogata kiseonikom kompromitovana i kada nedovoljno kiseonika stiže u srčani mišić. Ovo dovodi do oštećenja pumpnih komora srca, ponajpre leve srčane komore. Oštećenje može prouzrokovati naglo slabljenje pumpne funkcije srca, što dalje dovodi do kardiogenog šoka.

Kardiogeni šok se, takođe, može javiti u sledećim stanjima:

  • Posle operacije srca
  • Akutna srčana insuficijencija kao posledica drugih stanja osim srčanog udara
  • Akutno pogoršanje hronične srčane insuficijencije
  • Miokarditis (upala srčanog mišića)
  • Endokarditis (infekcija srčanih zalistaka)
  • Aritmije: nenormalni srčani ritam
  • Tamponada perikarda: previše tečnosti ili krvi oko srca
  • Plućna embolija: arterija u plućima je iznenada začepljena, obično krvnim ugruškom

Kako se kardiogeni šok može prepoznati?

Šok nastaje zbog nemogućnosti adekvatne perfuzije vitalnih organa i tkiva. Organi koji su najviše hipoperfundovani (dotok male nedovoljne količine krvi) su: koža, mozak, srce i bubrezi. Simptomi i znaci mogu se naglo pojaviti ili se podmuklo razvijati tokom nekoliko sati.

Simptomi kardiogenog šoka

Kako su mnogi pacijenti sa kardiogenim šokom imali akutni infarkt miokarda, simptomi koji se javljaju su sledeći:

  • Bol u grudima
  • Mučnina i povraćanje
  • Dispneja – otežano disanje, glad za vazduhom
  • Obilno znojenje
  • Konfuzija / dezorijentacija
  • Palpitacije – lupanje srca
  • Slabost / sinkopa (gubitak svesti)

Znaci kardiogenog šoka

  • Bleda, išarana, hladna koža sa sporim kapilarnim punjenjem i slabim perifernim impulsima
  • Hipotenzija (ne zaboravite da proverite krvni pritisak na obe ruke u slučaju disekcije aorte)
  • Tahikardija / bradikardija
  • Povišeni jugularni pritisak (pritisak u veni na vratu) / rastezanje vratnih vena
  • Periferni edem
  • Oslabljeni zvuci srca ili prisustvo trećeg i četvrtog srčanog tona
  • Šum na srcu ili slična auskultatorna fenomenologija koja može ukazivati na uzrok, poput disfunkcije zalistaka
  • Mogu se pojaviti bilateralni bazalni plućni pukoti – edem pluća
  • Oligurija
  • Promenjeno mentalno stanje

infakrt

Mogućnosti lečenja

Kada se utvrdi da se radi o kardiogenom šoku, a sa ciljem lečenja šoknog stanja, lekar mora da pronađe i leči uzrok šoka.

Ako je uzrok srčani udar, lečenje se dalje sprovodi po protokolu za lečenje akutnog infarkta miokarda što podrazumeva urgentnu koronarografiju sa plasiranjem stenta u koronarnu arteriju ili hitnu kardiohiruršku operaciju.

Ako je osnovni uzrok aritmija, lekar će možda pokušati da koriguje aritmiju električnim udarom. Električni šok je poznat i kao defibrilacija ili kardioverzija.

Vaš lekar, takođe, može davati lekove koji deluju na optimizaciju volumena u cirkulaciji kao i regulaciju krvnog pritiska i funkciju vašeg srca.

U ekstremnim slučajevima, mehanička cirkulatorna potpora u vidu ECMO aparata, LVAD uređaja i slično, može biti jedina preostala terapijska opcija koja može da spasi život.

Saveti za sprečavanje kardiogenog šoka

Sprečavanje nastanka osnovnih uzroka koji dovode do kardiogenog šoka predstavlja ključ i osnov za prevenciju nastanka šoka. Ovo su neki od faktora rizika koji povećavaju mogućnost razvoja srčanog udara i posledičnog kardiogenog šoka:

  • visok krvni pritisak
  • pušenje
  • gojaznost
  • visok holesterol u krvi

Ovo su saveti u pogledu mera koje se preporučuju:

  • Potražite hitnu medicinsku pomoć ako imate simptome koji mogu upućivati na srčani udar
  • Ako ste ranije imali srčani udar, lekar vam može propisati lekove koji održavaju srce jakim ili pomažu u oporavku nakon infarkta
  • Ako imate visok krvni pritisak, važno je da redovno uzimate terapiju kako biste održavali pritisak pod kontorlom
  • Redovno vežbajte kako biste regulisali telesnu težinu
  • Konzumirajte zdravu hranu koja će vam pomoći da održavate poželjan nivo holesterola
  • Ako pušite, prestanite!

Lekari mogu da pomognu u sprečavanju nastanka kardiogenog šoka, ali samo ako se javite na vreme i to u ustanovu koja ima kapacitete da vam pruži neophodno lečenje.

Izvor: Columbia, Patient, Healthline

oporavak posle šoka

Pogledajte još…

 

Upoznavanje sa vašim zdravstvenim problemom uvek započinje razgovorom. Bilo da imate bolest srca, krvnih sudova, problem u ishrani, tu smo da vam pomognemo. Svetska zdravstvena organizacija je definisala zdravlje kao stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti ili nemoći. To je cilj kome zajednički težimo.