Lekovi se mogu koristiti kako bi se povećala sposobnost srca da pumpa krv, što može donekle pomoći u situaciji kada funkcija aortnog zaliska nije u potpunosti adekvatna. Međutim, oboleli srčani zalistak jeste, u suštini, mehanički problem koji se ne može rešiti samo lekovima. Hirurška intervencija je često potrebna za popravku ili zamenu oštećenog zaliska. Nelečena bolest aortnog zaliska može dovesti do srčane insuficijenice i značajno ograničiti mogućnosti lečenja.

Šta je minimalno invazivna zamena aortnog zaliska?

Minimalno invazivna zamena aortnog zaliska je operacija kojom se bolestan aortni zalistak zamenjuje veštačkim zaliskom bez potrebe za klasičnom operacijom na otvorenom srcu uz otvaranje grudnog koša. Operacija se naziva „minimalno invazivna“, jer se obolelom zalisku pristupa kroz manji rez od svega nekoliko centimetara. Ovakav pristup obično dovodi do lakšeg i bržeg oporavka nakon operacije.

MICS AVR

Brže kući i brži povratak normalnim aktivnostima

Minimalno invazivna operacija srca nije opcija za svakog pacijenta. Ali za one bolesnike koji jesu kandidati za ovaj vid lečenja, potencijalne koristi u poređenju sa klasičnom hirurgijom na otvorenom srcu su sledeće:

  • Manji gubitak krvi
  • Manja trauma na tkiva
  • Manji rizik od infekcije
  • Manje izražen bol
  • Kraće vreme u bolnici, brži oporavak i brži povratak u normalne aktivnosti
  • Manje uočljivi ožiljci

Profil pacijenta koji može da ima koristi od minimalno invazivne operacije na srcu

Nisu svi pacijenti ujedno i kandidati za minimalno invazivnu operaciju srca. Vaš lekar i zdravstveni tim će razgovarati sa vama kako bi utvrdili da li ste kandidat za operativno lečenje i na koji način.

Kako bi utvrdio da li ste kandidat za minimalno invazivnu operaciju srca, lekar će obaviti fizikalni pregled, pregledati vašu istoriju bolesti i obaviti određene testove.

Minimalno invazivna operacija srca je složen hirurški postupak koji zahteva edukaciju hirurga i iskustvo. U slučaju da u centru u kom se nalazite ne postoji mogućnost za izvođenje ovh operacije, možete biti upućeni u medicinski centar sa hirurzima i hirurškim timom koji imaju potrebnu stručnost u vođenju minimalno invazivnih postupaka.

minimalno invazivna zamena aortnog zaliska

Razlozi zbog kojih je potrebna minimalno invazivna zamena aortnog zaliska?

Ovaj postupak će vam biti preporučen u situaciji kada vaš aortni zalistak ne funkcioniše kako bi trebalo. To se može dogoditi ako imate stenozu aortnog zaliska (aortnu stenoza) ili regurgitaciju aortnog zaliska (aortnu regurgitacija).

  • Kod aortne stenoze, zalistak se ne može potpuno otvoriti. To znači da manje krvi može da izađe iz srca.
  • U aortnoj regurgitaciji zalistak propušta, odnosno ne dihtuje u potpunosti. Određena količina krvi curi nazad kroz zalistak, umesto da se prolazi u ostatak tela.

aortna stenoza zalistak

U oba slučaja moguće je da će vam biti potrebna zamena aortnog zaliska. Bolestan i često degenerativno izmenjen aortni zalistak može dovesti do simptoma kao što su:

  • Kratkoća daha
  • Umor
  • Oticanje u nogama
  • Vrtoglavica
  • Bol u grudima
  • Gubitak svesti
  • Neprijatni osećaj u vidu preskakanja srca

Ako ovi simptomi perzistiraju, vrlo verovatno ste kandidat za operaciju srca. Vaš lekar može preporučiti operaciju čak i ako nemate značajnije simptome. Operacija pokazuje najbolji efekat kada se sprovede pre nego što simptomi postanu ozbiljni i bolest uznapreduje.

I aortna stenoza i aortna regurgitacija mogu nastati usled „starenja“ zaliska. Ostali uzroci bolesti aortnog zaliska uključuju:

Koji su rizici od minimalno invazivne zamene aortnog zaliska?

Postoje određeni rizici koji su vezani za bilo koji vid operativnog lečenja. Rizik će se razlikovati u zavisnosti od zdravstvenog stanja, starosti i drugih faktora. Obavezno razgovarajte sa svojim kardiohirurgom o svim nedoumicama koje možete imati u vezi sa samom operacijom i oporavkom.

Većina bolesnika koji se podvrgnu minimalno-invazivnoj zameni aortnog zaliska imaće uspešan ishod, brz oporavak i dobar rezultat. Međutim, postoje određeni rizici, a to su:

  • Infekcija
  • Krvarenje
  • Nepravilan srčani ritam, koji potencijalno zahteva pejsmejker
  • Krvni ugrušci koji dovode do moždanog ili srčanog udara
  • Komplikacije usled anestezije
  • Upala pluća
  • Smrtni ishod

Određeni faktori povećavaju rizik od pojave komplikacija, a to su:

  • Prethodna hronična bolest
  • Ostala stanja srca, uključujući bolesti koronarnih arterija
  • Problemi sa plućima
  • Starija životna dob
  • Prekomerna težina
  • Pušač
  • Dijabetes – šećerna bolest
  • Hronični bolesti bubrega – dijaliza

Šta se dešava tokom minimalno invazivne zamene aortnog zaliska?

Važno je da razgovarate sa vašim hirurgom o detaljima operacije budući da postoje različiti modaliteti pristupa aortnom zalisku. Generalno, ovo su postupci tokom minimalno invazivne zamene aortnog zaliska:

  • Anesteziolog će vas uvesti u anesteziju pre početka operacije. To će dovesti do dubokog i bezbolnog spavanja tokom operacije. Posle buđenja nećete imati sećanje o samom toku operacije.
  • Operacija će trajati nekoliko sati. Porodica i prijatelji treba da ostanu u čekaonici (u bolnicama koje to omogućavaju), ili ostaviti kontakt detalje kako bi ih hirurg mogao izvestiti o toku operacije.
  • Postoji nekoliko različitih pristupa koji se koriste tokom minimalno invazivne zamene aortnog zaliska. Ovi modaliteti mogu podrazumevati mali rez na grudnoj kosti, desno od grudne kosti ili između rebara. Ponekad hirurzi koriste posebne instrumente i kameru za operaciju. Ovim pristupom hirurg će napraviti nekoliko malih rupa na grudnom košu. U određenim centrima, hirurzi koriste robota kako bi izveli operaciju.
  • Hirurški tim će vas povezati sa aparatom za vantelesni krvotok. Ova mašina će tokom postupka menjati funkciju vašeg srca i pluća.
  • Hirurg će ukloniti vaš prirodni aortni zalistak i zameniti ga novim (biološkim ili mehaničkim).
  • Nakon ovog postupka, vaše srce i pluća ponovo preuzimaju svoju funkciju.
  • Potom se ušiva grudna kost ili zatvara pristupni put.
  • Na kraju se ušiva i zatvara rana na koži.

zamena zaliska

Nakon opearcije

Obično ćete provesti dan ili dva u jedinici intenzivne nege. Tečnost i lekove dobićete putem intravenskih (IV) linija. Ostali kateteri postavljeni tokom operacije odvodiće urin iz bešike (urinarni kateter) i tečnost i krv iz grudi (torakalni drenovi). Možda ćete dobiti da udišete kiseonik preko maske za lice.

Nakon boravka u jedinici intenzivne nege, bićete premešteni u redovnu bolničku sobu na nekoliko dana. Vreme koje ćete provesti u jedinici intenzivne nege i bolnici zavisiće od vašeg stanja i operacije, kao i brzine oporavka.

Lekar će vam dati uputstva koja treba da sledite tokom perioda oporavka. Važno je da obratite pažnju na prisustvo znakova infekcije na samoj rani, pravilna nega rane, redovno uzimanje lekova i kontrola bola putem lekova.

Izvor: MayoHopkins

slika donja

Pogledajte još…

 

Upoznavanje sa vašim zdravstvenim problemom uvek započinje razgovorom. Bilo da imate bolest srca, krvnih sudova, problem u ishrani, tu smo da vam pomognemo. Svetska zdravstvena organizacija je definisala zdravlje kao stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti ili nemoći. To je cilj kome zajednički težimo.