„Bio je to srčani udar“, „umro je od srčanog zastoja“, „bio je to slučaj srčane insuficijencije“. Ljudi vrlo često koriste ove termine naizmenično i bez jasne ideje šta svako od ovih stanja jeste i šta predstavlja. Da li su ovi pojmovi - srčani udar, srčani zastoj, srčana insuficijencija - isti? Ili se međusobno razlikuju? Pogledajmo šta svako od pomenutih stanja predstavlja, koliko je opasno i kako se može prepoznati.
Srce je najvećim svojim delom mišić veličine šake smešten iza grudne kosti. Arterije i vene kroz koje srce pumpa krv u različite delove tela, zajedno sa srcem kao centralnom pumpom, čine kardiovaskularni sistem. Srce ima četiri komore i svaka ima svoj specifičan zadatak. Postoji mnogo bolesti - od urođenih bolesti do stečenih koje su najčešće uslovljene neadekvatnim životnim navikama - koje zahvataju srce i utiču na neadekvatnu srčanu aktivnost.
Svi smo čuli izraze srčani udar, srčani zastoj i srčana slabost, i svaki od njih označava zdravstvenu urgenciju koja uključuje srce i srčanu aktivnost. Ali srčani udar, srčani zastoj i srčana insuficijencija nisu ista stvar. To su tri različita problema sa radikalno različitim uzrocima i načinima lečenja.
Srčani udar (napad)
Tokom srčanog udara, protok krvi u srce je blokiran i ozbiljno kompromitovan, najčešće kao posledica krvnog ugruška ili nakupinama aterosklerotskog plaka u arterijama srca (koronarne arterije).
Pošto je srčanom mišiću potreban kiseonik da bi preživeo, kada je protok krvi blokiran i suštinski odsutan, mišić počinje da umire tj. dolazi do nekroze miokarda. Iz tog razloga je transport pacijenta u bolnicu u što kraćem vremenskom periodu od momenta nastanka prvih tegoba, presudno u slučaju srčanog udara. Potrebna je intervencija za uklanjanje opstrukcije i obnavljanje protoka krvi kroz koronarne arterije čime se postiže spašavanje i preživljavanje srčanog mišića.
Simptomi mogu početi polako i trajati satima, danima ili nedeljama pre srčanog udara. Srce nastavlja da kuca, ali zbog blokade ne prima svu potrebnu krv bogatu kiseonikom. Simptomi srčanog udara uključuju bol u grudima, otežano disanje ili umor koji obično postoji nekoliko dana pred sam događaj. Takođe se mora napomenuti da se simptomi razlikuju od osobe do osobe. Na primer, neki ljudi osećaju bol u stomaku tokom srčanog udara. Pogrešno interpretacija simptoma u smislu indigestije ili poremećaja probave, može dovesti do gubitka dragocenog vremena i na kraju, čak i do smrtnog ishoda. Što hitnija medicinska pomoć je jedini način da se pacijent spasi posledica srčanog udara.
Tokom srčanog udara možete osetiti bol u sredogruđu koji se može širiti u leđa, vilicu ili ruke. Isto tako, možete osetiti bol na tim mestima, ali ne u grudima. Ponekad ljudi osete bol u stomaku i zamenjuju srčani udar sa smetnjama u probavi. Ostali simptomi uključuju nesvesticu, iznenadno znojenje, mučninu, otežano disanje, snažno lupanje srca, abnormalni srčani ritam, gubitak svesti, nemir, anksioznost i plavičasto prebojene usne, šake ili stopala.
Lečenje srčanog udara
Lečenje srčanog udara (infarkta miokarda) zavisi od položaja (lokalizacije) i veličine blokade. Ponekad se blokada može ukloniti trombolitičkom terapijom, tj. upotrebom lekova za razbijanje ugrušaka.
Ipak, najčešće se pacijenti koji imaju srčani udar hitno transportuju u salu za kateterizaciju gde se radi primarna perkutana intervencija – otvaranje arterije i plasiranje stenta. Ovaj medicinski uređaj postavlja se pomoću katetera, a uloga mu je da drži arteriju otvorenom i da je podupire, obezbeđujući pravilan protok krvi u srce.
Ponekad, bolesnik sa srčanim udarom može zahtevati hitnu hiruršku revaskularizaciju miokarda odnosno bajpas hirurgiju.
Nakon akutnog srčanog udara, mnogim pacijentima sa srčanim udarom prepisuju se lekovi za smanjenje holesterola ili sprečavanje ugrušaka. Aspirin može smanjiti verovatnoću srčanog udara kod visoko rizičnih pacijenata i ljudi sa srčanim oboljenjima. Lekari će, takođe, preporučiti promene načina života, poput redukcije telesne mase i praktikovanja principa pravilne ishrane uz redovnu fizičku aktivnost.
Srčani zastoj
U srčanom zastoju, srce prestaje da kuca i neophodno ga je hitno ponovo pokrenuti.
Dok je srčani udar (infarkt miokarda) problem cirkulacije kroz srčane arterije, srčani zastoj je električni problem ili manifestacija koji započinje poremećajem srčanog ritma. Najveći broj srčanih udara ne dovodi do srčanog zastoja. Međutim, kada se dogodi srčani zastoj, srčani udar je vrlo često predisponirajući uzrok.
Srčani zastoj je stanje koje zahteva najhitnije reagovanje kako bi se spasao pacijent. Ne mora mu prethoditi bolest srca, ali mnogi pacijenti imaju specifične simptome upozorenja i mesec dana pre srčanog zastoja.
Pokreće ga električni poremećaj u srcu koji uzrokuje nepravilan rad srca (aritmija). Sa poremećenom pumpnom akcijom, srce ne može pumpati krv u mozak, pluća i druge vitalne organe. Nekoliko sekundi kasnije, osoba gubi svest i nema puls. Smrt nastupa za nekoliko minuta ako se osoba kod koje je došlo do srčanog zastoja ne leči. Ako se pruži pravovremena kardiopulmonalna reanimacija (KPR), podaci govore da se stopa preživljavanja pogođenih može poboljšati i ići do 23%. Pored ovog, još jedan metod za oživljavanje pacijenta jeste upotreba automatskog spoljnog defibrilatora (AED).
AED predstavlja skraćenicu za automatski spoljni defibrilator
AED je prenosni uređaj koji se koristi za dijagnozu i lečenje ventrikularne fibrilacije (VF) i bezpulsne ventrikularne tahikardije (VT). AED deluje tako što isporučuje šok kroz grudni koš osobe kako bi zaustavio po život opasne srčane aritmije. Ovim se omogućava srcu da ponovo uspostavi održivi puls. AED-ovi su dizajnirani kako za širu javnost, tako i za obučene osobe – profesionalce.
Dostupnost AED-a povećava verovatnoću da se spase život
Neposredna kardiopulmonalna reanimacija (KPR) i defibrilacija u roku od 3-5 minuta pružaju žrtvi najbolje šanse za preživljavanje. Šanse za preživljavanje smanjuju se za skoro 50% ako se žrtva u srčanom zastoju ne defibrilira u roku od 5 minuta. Šanse za preživljavanje smanjuju se za dodatnih 7% svakog narednog minuta koji prođe bez defibrilacije. Škole, javne zgrade, restorani, prodavnice, parkovi, privatne kuće i mnoge druge lokacije sada imaju na raspolaganju AED. Dakle, kada su bitne sekunde, lako dostupan AED je najbrži način da se obezbedi spasonosni tretman.
Osnovna ideja vodilja programa javno dostupnih AED uređaja jeste da se defibrilacija, ukoliko je potrebna, može izvesti za najviše 90 sekundi, putem postavljenih AED aparata na javnim mestima kao što su škole, tržni centri i sportski stadioni. Na lokacijama opremljenim AED-om, stopa preživljavanja iznenadnog srčanog zastoja znatno se povećala. Broj defibrilisanih žrtava u roku od 3-5 minuta povećava se dostupnošću AED-a.
Šta je veza između srčanog udara i srčanog zastoja?
Ova dva različita stanja srca su povezana. Iznenadni srčani zastoj može se desiti nakon srčanog udara ili tokom oporavka. Srčani napadi povećavaju rizik od iznenadnog srčanog zastoja. Većina srčanih udara ne dovodi do iznenadnog srčanog zastoja. Ali kada se dogodi iznenadni srčani zastoj, srčani udar je čest uzrok. Ostala srčana stanja takođe mogu poremetiti srčani ritam i dovesti do naglog srčanog zastoja. Tu spadaju zadebljali srčani mišić (kardiomiopatija), srčana insuficijencija, aritmije, naročito ventrikularna fibrilacija i dugi QT sindrom.
Srčana slabost (insuficijencija)
Srčana insuficijencija se javlja kada srčani mišić ne uspe da ispumpa toliko krvi koliko je telu potrebno. To je obično dugotrajno, hronično stanje, ali se može iznenada pojaviti. Budući da srčana pumpa ne radi dovoljnom snagom, cirkulacija krvi kroz organizam je oslabljena što sve rezultira zadržavanjem tečnosti u organizmu. Ako se ova zadržana tečnost nakuplja u većoj meri, stanje se naziva kongestivna srčana insuficijencija.
Iako u ranijim fazama srčane insuficijencije ne mora biti simptoma, kasnije će stanje biti praćeno brojnim znacima i simptomima. Neke od tegoba koje osoba koja ima srčanu slabost može iskusiti su: dobijanje težine zbog povećanog zadržavanje vode u organizmu, mučninu, kašalj, vrtoglavicu, umor, intenzivirano mokrenje noću, itd.
Ostali simptomi uključuju:
- Suv kašalj, posebno u ležećem položaju
- Zbunjenost, pospanost i dezorijentacija kod starijih ljudi
- Vrtoglavica, nesvestica, umor ili slabost
- Nakupljanje tečnosti, obično u nogama, zglobovima i stopalima
- Povećano mokrenje noću
- Mučnina, oticanje stomaka, osetljivost ili bol koji mogu nastati usled tečnosti u telu i stvaranja rezervnih delova krvi u jetri
- Ubrzano disanje
- Plavičasta koža
- Osećaj teskobe, nemira i gušenja
- Kratkoća daha i plućna kongestija
Srčana insuficijencija je često simptom drugih bolesti kao što su bolesti srca, poremećaji štitaste žlezde, otkazivanje bubrega itd. Baš kao i u slučaju srčanog udara i srčanog zastoja, od presudne je važnosti pravovremeno lečenje i u slučaju srčane insuficijencije.
Srčana insuficijencija je obično posledica druge bolesti, najčešće bolesti koronarnih arterija. Ostali uzroci uključuju različite oblike srčanih bolesti, krvni ugrušak u plućima (tromboemboliju pluća), poremećaje srčanih zalistaka, otkazivanje bubrega i nelečeni ili nekontrolisani krvni pritisak.
Ovo stanje može zahvatiti ljude bilo koje starosne dobi, posebno ako su rođeni sa srčanom manom. Najčešće pogađa starije osobe kod kojih je srce oslabljeno kao rezultat promena koje se dešavaju starenjem. Srčana insuficijencija, takođe, može prouzrokovati aritmiju koja može dovesti do zastoja srca.
Više o srčanoj slabosti govori Dr Đorđe Jakovljević u sledećem članku.
Razlika, ipak, postoji
Sad smo videli šta svaki od pojmova predstavlja i sada imamo dovoljno informacija da možemo da razlikujemo jedno stanje od drugog. Vrlo je važno da, ako mislite da imate neki od simptoma koji mogu ukazivati na srčani udar, srčani zastoj ili srčanu slabost, odmah i neizostavno potražite medicinsku pomoć. Imati zdravo srce znači voditi aktivan život.
Izvor: Heart i AEDCPR
Pogledajte još…
-
Kalcijum skor za procenu suženja arterija srca
-
Asimptomatski srčani udar
-
Test iz krvi koji ukazuje na srčani udar ili srčanu slabost
-
Genetska osnova srčanih bolesti
-
Antioksidanti za sprečavanje bolesti srca