Pitanja i odgovori

Heparin je prirodni antikoagulant koji sprečava stvaranje krvnih ugrušaka. Heparin sam po sebi (kao supstanca) ne razgrađuje postojeće ugruške, već poboljšava i ubrzava prirodne mehanizme organizma koji učestvuju u rastapanju ugrušaka.

Zašto toliko retko čujemo da neko ima tumor srca? Po čemu se tumori srca razlikuju od tumora nekih drugih lokalizacija? Da li ste znali da je miksom najčešći primarni tumor srca. Pogledajte više o karakterstikama srčanih tumora i kako ih pravovremeno prepoznati.

Ako se hranite zdravo i vežbate u teretani, činite važan posao na sprečavanju koronarne bolesti srca koju uzrokuje nakupljanje aterosklerotskog plaka u koronarnim arterijama. Koronarna bolest može da izazove bol u grudima, pa čak i srčani udar. Strukturne bolesti srca jesu jedan sasvim drugačiji problem. Strukturne ili strukturalne bolesti srca jeste termin koji se obično koristi za opisivanje nedostataka ili poremećaja u strukturi srca - na primer srčanim zaliscima.

Najveća i glavna arterija u vašem telu naziva se aorta i kroz nju se sprovodi krv bogata kiseonikom od srca do svakog organa u vašem telu uključujući i mozak. Bolesti aorte u koje spadaju aneurizma aorte, disekcija aorte i ruptura aorte mogu biti vrlo ozbiljne i potencijalno opasne po život. Stoga je važno prepoznati ih na vreme kako bi i lečenje, koje je najčešće hirurško, bilo uspešno.

Anomalija koronarne arterije može se odnositi na poreklo (gde arterija „izvire“ u srcu) ili poziciju koronarne arterije. Međutim, termin se može koristiti za opisivanje bilo kakvih nedostataka u koronarnoj arteriji, poput abnormalne veličine ili oblika. Često se nalaze kod pacijenata sa drugim urođenim bolestima srca. U eri koronarne angiografije (koronarografije) i naprednih tehnika snimanja srca dijagnostikuje se više ovih poremećaja i opisuje više varijanti. Poznavanje normalne i izmenjene anatomije postaje značajno u smislu postavljanja dijagnoze. Varijacije u koronarnoj anatomiji se često vide i u vezi sa urođenim srčanim manama.

Stenoza aortne valvule jeste jedna od najučestalijih bolesti sa kojom se susreće kardiohirurg u svojoj praksi, a predstavlja opstrukciju toka krvi kroz sužen aortni zalistak tokom faze izbacivanja krvi iz srca, pritiskom opterećujući levu komoru sa posledičnim zadebljanjem njenih zidova.

Remodelovanje srca je termin koji se odnosi na promenu veličine i oblika srca koja se javlja kao odgovor na postojanje srčane bolesti ili oštećenje srca. Kada lekari govore o „remodelovanju“, obično govore o levoj komori, mada se povremeno ovaj termin primenjuje i na druge srčane komore. Kada remodelujete (preuređujete) kuću, to se često smatra dobrom stvari. Suprotno je sa remodelovanjem srca. Generalno, što je veći stepen remodelovanja komore, kvalitet života će biti lošiji i ishod će biti lošiji.

„Bio je to srčani udar“, „umro je od srčanog zastoja“, „bio je to slučaj srčane insuficijencije“. Ljudi vrlo često koriste ove termine naizmenično i bez jasne ideje šta svako od ovih stanja jeste i šta predstavlja. Da li su ovi pojmovi - srčani udar, srčani zastoj, srčana insuficijencija - isti? Ili se međusobno razlikuju? Pogledajmo šta svako od pomenutih stanja predstavlja, koliko je opasno i kako se može prepoznati.

Pojam endovaskularna hirurgija odnosi se na lečenje bolesti krvnih sudova „iznutra“, kroz same krvne sudove. Na mestu koje je udaljeno od obolelog segmenta arterije se posebnim žicama i kateterima ulazi u krvni sud. Određivanje tačne pozicije bolesnog segmenta arterije se vrši rendgenskim snimanjem. Oboleli deo arterije se isključuje iz cirkulacije unutrašnjim prepokrivanjem posebnom protezom – endograftom.

Trikuspidni zalistak je jedan od četiri zaliska u srcu. Spada u kategoriju zaboravljenih ili manje bitnih zalistaka iako to nema medicinsko utemeljenje. Zašto je to tako i, što je važnije, zašto to ne bi trebalo da bude tako, pročitajte u tekstu.

Osobe sa reumatoidnim artritisom imaju visok rizik od nastanka srčanog udara, atrijalne fibrilacije, srčane insuficijencije i moždanog udara. Da li znate zašto je to tako?

Krv je neophodna za život. Krv cirkuliše našim telom i isporučuje svim ćelijama našeg organizma materije poput kiseonika i hranljivih sastojaka. Takođe, putem krvi se vrši transport razgradnih metaboličkih proizvoda iz istih ćelija. Ne postoji adekvatna zamena za krv. Krv se ne može veštački napraviti ili proizvesti. Davaoci krvi jedini su izvor krvi za pacijente kojima je potrebna transfuzija krvi.

Bez mašine za vantelesni krvotok, moderna kardiohirurgija ne bi postojala. Pogledajte koje su osnove ove vrlo napredne tehnologije koja je svoju primenu našla ne samo u kardiohirurgiji, već i nefrologiji i hematologiji. Šta čini jedan krug vantelesnog krvotoka, kako se bolesnik održava živim iako srce miruje.