Razgovor o...

TAVI je termin koji se u poslednje vreme vrlo često čuje. Sve veći broj bolesnika se podvrgava ovom tipu lečenja. Šta je TAVI, kako se izvodi, kome je namenjen? Odgovore daje doc. dr Mila Kovačević, interventni kardiolog sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici.

Integralni deo pripreme bolesnika za operaciju srca predstavlja i određivanje funkcije pluća. Da li je moguće da se zbog neadekvatnih vrednosti ovih testova odloži ili u potpunosti ne dozvoli operacija srca, saznaćemo od dr Jelene Crnobrnje, pulmologa sa Instituta za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici.

Pitanje koje je poslednjih godina veoma aktuelno i pitanje koje je stavljeno u sam vrh agende svetskih lidera odnosi se na klimatske promene i njihov uticaj na opstanak ljudi i njihovo zdravlje. U razgovoru sa dr Stevanom Kečom pokušaćemo da odgovorimo na pitanje kako vremenske (ne)prilike utiču na zdravlje ljudi i pojavu srčanog udara.

Kao što i sam naziv govori, "kardio" (odnosi se na srce) i "renalni" (odnosi se na bubrege) je specifičan klinički entitet u kome narušena srčana funkcija dovodi do pada funkcije bubrega (ili obrnuto). Dakle, naziv sindroma zapravo odražava nepovoljnu i štetnu interakciju između ova dva vitalna organa. O interakciji ova dva organa govoriće nam asist. drAndrej Preveden, internista na Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine.

Amiloidoza srca spada u grupu retkih bolesti, a nastaje kada se posebna vrsta proteina koji se naziva amiloid deponuje u različita tkiva u organizmu. Kada se amiloid taloži u srcu tada dolazi do amiloidoze srca. Više o ovoj bolesti razgovaramo sa asistetkinjom dr Aleksandrom Milovančev.

Srčana slabost (insuficijencija) spada u grupu kardiovaskularnih oboljenja sa lošijom prognozom, i najčešće podrazumeva doživotno lečenje. Smatra se se da čak 2% odraslih u razvijenim zemljama ima neki oblik srčane slabosti, dok su u grupi starijih od 70 godina, ovi procenti ozbiljniji i kreću se do 10% populacije. U mladjih od 40 godina i starijih od 80 godina češće se javlja u žena, dok je učestalost javljanja veća u muškaraca u životnoj dobi izmedju 40 i 80 godina. Praktično, ovi procenti svrstavaju srčanu slabost u grupu bolesti predominantno mladih i starijih žena i sredovečnih muškaraca.

Patohistološkom dijagnostikom u domenu kardiovaskularne medicine bavi se vrlo mali broj eksperata. Navikli smo da kada imamo bilo kakav problem sa zdravljem srca i krvnih sudova, lekari, kardiolozi, kardiohirurzi, ili lekari drugih specijalnosti vrlo lako postavljaju dijagnozu i započinju lečenje. Međutim, postoje situacije kada dijagnozu nije lako postaviti iz različitih razloga. Nažalost, dešava se da pacijent i umre tokom procesa dijagnostike ili lečenja, bez jasno definisanog razloga. U ovim situacijama, veliku i nezamenljivu pomoć nam pružaju specijalisti patologije koji su u stanju da nam pruže neophodne odgovore i da ustanove u kojoj se bolesti radi.

Moderna kardiologija se ne može zamisliti bez prikaza strukture i funkcije srca i velikih krvnih sudova. Imidžing metoda koja je najzastupljenija i koja se rutinski izvodi u svim kardiološkim ambulantama jeste ehokardiografija ili ultrazvuk srca. Brojne su informacije koje dobijamo ovi pregledom. Međutim, koje su napredne tehnike primene ultrazvuka u kardiologiji i koje informacije možemo dobiti naprednim ehokardiografskim pregledima, saznajemo od dr Snežane Stojšić.

Uvek aktuelna i svakim danom sve više značajna tema odnosi se na povezanost između kardiovaskularnih bolesti i zagađenja vazduha. Dokazi su nepobitni, zagađenje vazduha se danas smatra jednim od najznačajnijih urbanih faktora rizika za zdravlje čoveka. Doc. dr Nataša Dragić pojašnjava ove odnose i definiše načine na koje možemo da se zaštitimo.

Srce i mozak su blisko povezani u svojoj funkciji, a mi tek počinjemo da shvatamo značaj i razmere interakcije ova dva organa. Svakim danom se povećava fundus znanja koje ukazuje da je terapijski modalitet koji se nudi kroz zajednički i objedinjen (integrativan) klinički pristup, presudan za lečenje i spašavanje života pacijenata. Više o temi neurokardiologije, razgovaramo sa prof. dr Branislavom Milovanovićem, internistom-kardiologom, šefom Neurokardiološke laboratorije Kliničko-bolničkog centra „Bežanijska kosa”, predsednikom Udruženje za neurokardiologiju Srbije i članom Evropske akademije nauka i umetnosti.

Održavanje optimalne oralne higijene važan je deo vašeg celokupnog zdravlja. Zube je potrebno prati odgovarajućom četkicom i pastom dva puta dnevno na pravilan način, i uz redovno korišćenje konca za zube. Ako imate određena kardiovaskularna stanja, trebalo bi da obavestite svog stomatologa o lekovima koje uzimate. Otkrijte zašto pranje zuba može da pomogne kardiovaskularnom sistemu i pronađite odgovore na neka uobičajena pitanja o povezanosti zdravlja usta i zuba i srca.

Plućna hipertenzija je širok, sveobuhvatni naziv za grupu nekoliko hroničnih bolesti koje pogađaju srce i pluća. Kod plućne hipertenzije, arterije koje sprovode krv od srca do pluća se sužavaju iz, do sada, još nepoznatih razloga. Srce se bori da pumpa krv kroz sužene arterije rezultujući visokim krvnim pritiskom u plućima u uvećanjem srca. O različitim aspektima ove bolesti razgovaramo sa prof. dr Arsenom Ristićem.

Značajan broj kardiovaskularnih bolesnika istovremeno ima poremećaj funkcije štitaste žlezde. Zapravo, funkcija štitaste žlezde, u pojedinim slučajevima, može dramatično uticati na funkciju kardiovaskularnog sistema. O mehanizmima interakcije razgovaramo sa doc. dr Branislavom Ilinčić.

Strana 1 od 4