Razgovor o...

Vrlo značajana dijagnostička metoda, posebno u slučajevima u kojima postoji sumnja na ishemiju miokarda koju je teško dokazati na drugi način, predstavlja perfuziona scintigrafija miokarda. Na kom principu se bazira i kako se izvodi, objašnjava dr Emil Matovina, specijalista nuklearne medicine sa Instituta za onkologiju Vojvodine.

Akutna povreda bubrega izazvana kontrastom je treći vodeći uzrok akutne bubrežne insuficijencije koja je povezana sa hospitalizacijom, iza smanjene bubrežne perfuzije i nefrotoksičnosti izazvane lekovima. Ovo stanje se dovodi u vezu sa produženim boravkom u bolnici, uglavnom zbog vremena potrebnog za praćenje bubrežne funkcije do oporavka. Povremeno je pacijentima potrebna privremena hemodijaliza kao terapijski modalitet. Dr Ksenija Babović Stanić objašnjava zašto nastaje popuštanje bubrežne funkcije nakon primene kontrastnog sredstva i kako se ovo stanje prevenira.

Elektrofiziološkim ispitivanjem (Electrophysiology study -EPS) se testira električna aktivnost srca kako bi se otkrilo odakle dolazi i potiče aritmija. Rezultati mogu pomoći vama i vašem lekaru u odluci koji je pravi modelitet lečenja u smislu da li vam je potrebna kateterska ablacija, pejsmejker, implantabilni kardioverter defibrilator (ICD), ili lečenje medikamentima. Ovo ispitivanje je invazivno, a odvija se u laboratoriji za kateterizaciju srca. Pacijent je za vreme intervencije najčešće u stanju analgosedacije.

Tema koja je vrlo aktuelna i koja je u ehokardiografskim krugovima razvila svoj puni potencijal jeste dijastolna funkcija odnosno disfunkcija leve komore. Prof. dr Aleksandra Ilić je pokušala da objasni dijagnostički i prognostički značaj postojanja dijastolne disfunkcije svojim kolegama kardiolozima, ali i opštoj populaciji koja bi trebalo da poseduje svest o ovom značajnom problemu.

Uobičajen način lečenja bolesti aortnog zaliska jeste njegova zamena nekom od brojnih vrsta proteza koje su nam na raspolaganju. U ovom tekstu, akademik dr Žan Mitrev iz Žan Mitrev Klinike u Skopju, Severna Makedonija, predstavlja nam njegovu usavršenu tehniku rekonstrukcije aortnog zaliska, definiše prednosti ove tehnike kao i indikacije kada je ovu metodu preporučljivo koristiti.

Mašinsko učenje (machine learning - ML), kao deo metoda veštačke inteligencije (artificial intelligence - AI), značajno je oblikovalo način na koji živimo poslednjih godina. AI je ugrađen u današnje pretraživače, marketinška rešenja, pametne uređaje, društvene medije, autonomna vozila, dronove, industriju zabave, industrijsku inspekciju i nadzor, igre, vojnu industriju ... i kao takav ima značajan uticaj na naš život. Po svoj prilici, ovaj uticaj će se samo povećavati u godinama koje dolaze. Polako, ali sigurno, AI se probija i sada već zauzima značajno mesto u domenu medicine i ima značajnu kliničku primenu. Pre nego što zaronimo u određene primene AI i primere upotrebe veštačke inteligencije, razmotrimo na trenutak šta su AI i ML.

Prof. dr Miomir Jović, upravnik Klinike za anesteziju i intenzivno lečenje Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje, jedno je od najvećih imena u kardioanesteziji na našim prostorima. Svedok je i poznavlac izuzetnog napretka ansteziologije tokom prethodnih nekoliko decenija. U razgovoru sa njim, otkrivamo put koji je kardioanestezija prešla i kuda stremi moderna anesteziologija. 

Pejsmejker je mali uređaj koji se postavlja ispod kože na grudnom košu kako bi vam pomogao da imate pravilan i kontrolisan rad srca. Koristi se za pomoć vašem srcu da redovno kuca u slučaju da imate nepravilan rad srca (aritmija), posebno ukoliko je normalna srčana frekvenca značajno usporena. Ugradnja pejsmejkera zahteva hirurški postupak. Prof. dr Dragan Kovačević, načelnik službe za poremećaje srčanog ritma IKVBV, objašnjava specifičnosti života sa pejsmekerom.