Kako su bolesti desni povezane sa bolestima srca i krvnih sudova?

Održavanje optimalne oralne higijene važan je deo vašeg celokupnog zdravlja. Zube je potrebno prati odgovarajućom četkicom i pastom dva puta dnevno na pravilan način, i uz redovno korišćenje konca za zube. Ako imate određena kardiovaskularna stanja, trebalo bi da obavestite svog stomatologa o lekovima koje uzimate. Otkrijte zašto pranje zuba može da pomogne kardiovaskularnom sistemu i pronađite odgovore na neka uobičajena pitanja o povezanosti zdravlja usta i zuba i srca. 

 Milica Jeremic Kneževic
Doc. dr Milica Jeremić Knežević, specijalista stomatološke protetike

 Interesantno i ujedno iznenađujuće zapažanje tokom poslednjih godina odnosni se na činjenicu da su brojne studije i istraživanja pokazala da ljudi koji imaju loše oralno zdravlje (poput bolesti desni-gingivitis ili gubitak zuba-parodontopatija) imaju veću učestalost kardiovaskularnih bolesti kao što su srčani ili moždani udar u odnos na osobe sa dobrim oralnim zdravljem.

Zašto bi bile povezane kardiovaskularne bolesti i loše oralno zdravlje?

Predložen je niz teorija, uključujući:

  • Bakterije koje inficiraju desni i uzrokuju gingivitis i parodontopatiju, takođe, mogu da se rašire putem krvnih sudova do drugih organa gde uzrokuju zapaljenje i oštećenje; kao posledica može doći do stvaranja sitnih krvnih ugrušaka pa i srčani i moždani udar. U prilog ovoj ideji govori pronalazak ostataka oralnih bakterija u aterosklerotskim plakovima na krvnim sudovima daleko od usta. Pa opet, antibiotski tretman se nije pokazao efikasnim u smanjenju kardiovaskularnog rizika.
  • Umesto da bakterije uzrokuju problem, imunološki odgovor tela - zapaljenje - pokreće kaskadu vaskularnih oštećenja u celom telu, uključujući srce i mozak.
  • Možda ne postoji direktna povezanost između bolesti desni i kardiovaskularnih bolesti; razlog zašto se ove bolesti mogu pojaviti zajedno je taj što postoji treći faktor (poput pušenja) koji je faktor rizika za oba stanja. Drugi potencijalni „zbunjujući faktori“ uključuje nezadovoljavajući i nedovoljan pristup zdravstvenoj zaštiti i nedostatak fizičke aktivnosti – verovatnije je da će ljudi bez zdravstvenog osiguranja ili oni koji se ne brinu dovoljno o svom ukupnom zdravlju imati i loše oralno zdravlje i učestaliju pojavu kardiovaskularnih bolesti.

Kako da sprečim bolesti desni?

Operite zube, posebno nakon jela, kako biste lakše uklonili ostatke hrane i naslage plaka između zuba i desni. Takođe, očetkajte jezik – ovo će pomoći da se rešite i bakterija. Ukoliko Vam četkica za zube i pasta nisu dostupni odmah nakon jela, izmućkajte usta vodom.

Promenite četkicu za zube na svaka tri meseca ili kad uočite da se oštetila. Obratite pažnju da li su čekinje (vlakna) na četkici za zube počele da se savijaju, jer je ovo dobar znak da vam treba nova četkica i da je vreme da je promenite. Neka četkica stoji uspravno kada je ne koristite i ostavite je da se osuši na vazduhu između svake upotrebe jer se na taj način smanjuje broj bakterija na četkici. Nije važno da li koristite električnu ili običnu četkicu za zube, i jedna i druga su podjednako dobre. Međutim, zbog rotacionog dejstva električnih četkica, nekim ljudima je lakše da detaljno očiste zube ovom vrstom četkica...Dostupne površine zuba je potrebno prati temeljno, najmanje tri minuta, dva puta na dan,  pomoću paste za zube bogate fluoridima, što znači da koncentracija fluorida u pasti za zube treba da bude najmanje 1000ppm, a optimum 1450ppm. Ukoliko Vam je suviše dugo tri minuta, pustite svoju omiljenu pesmu i vreme će brže proći. Pored adekvatne četkice i paste za zube, tehnika ili način na koji se peru zube je izuzetno važan. Pokreti od gore na dole u gornjoj vilici, i od dole na gore u donjoj vilici će ukloniti nečistoće sa zuba na najpravilniji način. Pomeranje četkice levo-desno neće doprineti da se plak ukoni sa zuba, već će se samo pomerati sa jednog mesta na drugo. Takođe, potrebno je da koristite konac za zube.

Konac koristite najmanje jednom dnevno, koristeći različiti deo konca za svaki zub. Najbolje je koristiti zubni konac pre pranja zuba. Uzmite 30-45 cm zubnog konca i uhvatite konac tako da imate nekoliko centimetara konca zategnutog između dva kažiprsta obe ruke. Provucite konac između dva susedna zuba do kraja. Končić se provlači nekoliko puta, napred-nazad između svakog zuba, i pazite da ne oštetite desni na vrhu između zuba. Konac za zube pomaže u uklanjanju čestica hrane i naslaga između zuba i duž linije desni do kojih četkica ne može doći.

Ne ispirajte usta vodom 30 minuta nakon pranja zuba jer se na taj način uklanja zaštitni sloj koji je stvorila pljuvačka, a i tako se ispira koncentrovani fluor iz preostale paste za zube razblaživši je i smanjujući njene preventivne efekte.

Sredstva (tečnosti) za ispiranje usta može pomoći u smanjenju naslaga i ukloniti sve preostale čestice hrane koje su četkicom i koncem propuštene. Nije preporuka da se koriste duže od 7 dana za redom, jer može da promeni sastav mikroorganizama koji normalno postoje u zdravim ustima. Ukoliko koristite sredstva za ispiranje usta, napravite pauzu od tri nedelje između dva korišćenja. Koristite tečnost za usta koja sadrži fluor, ali nemojte odmah nakon pranja zuba, jer to može isprati fluorid iz paste za zube. Umesto toga, odaberite neki drugi momenat za ispiranje usta, na primer posle ručka, i nemojte jesti ili piti 30 minuta nakon toga.

Savetuju se stomatološki pregledi dva puta godišnje, a ukoliko imate probleme sa desnima i/ili gubitkom zuba preporuka je  4 puta godišnje, tj. kontrola je potrebna na svaka 3 meseca. Tom prilikom razgovarajte sa vašim stomatologom o edukaciji i pružanju saveta o čišćenju i uklanjanju čvrstih naslaga na zubima.

oralna higijena i bolesti srca

Koja je razlika između bolesti desni, gingivitisa i parodontitisa?

Gingivitis (zapaljenje desni) je najčešće prva pojava koja ukazuje da postoji problem sa desnima. Dešava se pre parodontopatije (bolesti desni). Međutim, nije pravilo da svaki gingivitis prelazi u parodontopatiju. Gingivitis se može lečiti i tako sprečiti napredovanje u parodontoptiju.

Kako da znam da li imam bolest desni?

Najsigurniji znak bolesti desni je zapaljenje. Gingivitis može prouzrokovati crvene, bolne, osetljive desni, kao i desni koje krvare na dodir ili pri pranju zuba. Tada se može razviti parodontopatija, koja može izazvati loš zadah i uticati na oštećenje tkiva koja drže zube u vilici. Ako se parodontopatija ne leči, vilična kost se može oštetiti, a zubi mogu rasklimati i na kraju ispasti.

bolesti desni i bolesti srca

Da li treba da kažem svom stomatologu da imam bolest srca?

Da, i pobrinite se da vaš stomatolog uvek ima spisak svih lekova koje uzimate. Spisak bi trebalo da sadrži sve lekove na recept, lekove koji se prodaju bez recepta, vitamine, biljne tablete i druge prehrambene dodatke. Vaša lista treba da sadrži naziv svakog leka, doziranje, koliko često ga uzimate i kada ga je lekar propisao. Obavezno upišite datum kada se sastavili listu lekova. Ovo će stomatologu dati do znanja da se radi o aktuelnoj i važećoj listi lekova koje uzimate.

Ovo je takođe vrlo bitno za stomatologa da zna pre davanja lokalne anestezije za popravak zuba, pre vađenja zuba, pre uklanjanja mekih i čvrstih naslaga.

Obavestite svog stomatologa ako se vaš zdravstveni status promenio od vaše poslednje posete ili se bilo koje stanje od sledećih odnosi na vas:

Vaš stomatolog se može konsultovati sa lekarom ili kardiologom da utvrdi koje antibiotike treba da uzimate.

Da li će mi trebati antibiotici pre stomatološkog postupka?

Vrlo moguće, ali ovo u velikoj meri zavisi od stanja odnosno bolesti srca i vrste stomatološkog postupka koji se planira.

Infektivni endokarditis je retka, ali ozbiljna bolest koju izazivaju oralne bakterije poznate kao streptokoki, a koja može prouzrokovati neželjeno stvaranje vegetacija na srčanim zaliscima. Teško se leči i povezan je sa visokom stopom smrtnosti. U prošlosti su ljudi pod rizikom od razvoja endokarditisa, poput onih sa bolesnim srčanim zaliscima, često dobijali antibiotike pre stomatoloških zahvata. Međutim, postoji sve veća zabrinutost oko dokaza da je rezistencija na antibiotike posledica neprimerene upotrebe antibiotika. Nacionalni institut za izvrsnost u zdravstvu i nezi (NICE - National Institute for Health and Care Excellence) preporučuje da stomatolozi više ne daju rutinski antibiotike za prevenciju endokarditisa kod visoko rizičnih pacijenata. Ipak, konačna odluka će se zasnivati na kliničkoj proceni samog stomatologa, a po potrebi stomatolog će tražiti savet od kardiologa ili lekara.

Bez obzira na to da li ste primali antibiotike pre stomatološkog postupka, osobe koje su pod rizikom za nastanak endokarditisa bi trebalo da vode posebnu brigu o održavanju visokog nivoa oralne higijene, da znaju da prepoznaju simptome endokarditisa i hitno potraže lekarski savet ako se simptomi pojave.

bakterije u ustima

Ako sam na varfarinu, da li treba pažljivije da perem zube?

Možete prati zube kao i obično, ali obratite pažnju da li se pojavljuje krv na četkici ili kada ispljunete zubnu pastu, kao i na eventualno krvarenje iz desni. Ako primetite bilo šta od ovoga, potražite medicinsku pomoć. Koristite meku  četkicu za zube. Najverovatnije je da će do ovih događaja doći tokom prvih nekoliko nedelja od početka lečenja varfarinom (tada je rizik od krvarenja najveći). Krvarenje je glavni neželjeni efekat povezan sa varfarinom, budući da varfarin usporava normalnu sposobnost zgrušavanja krvi.

Obavezno recite zubaru da uzimate varfarin. Važno je da vaš zubar ima informaciju o postojanju i drugih stanja i bolesti koje imate odnosno o lekovima koje uzimate povremeno ili redovno. Takođe, možete pokazati stomatologu svoju knjižicu praćenja INR vrednosti. Stomatolog će na dan intervencije, npr.vađenje zuba, tražiti da uradite INR vrednost da bi video da li je bezbedno da se ona uradi.

U većini slučajeva vaš stomatolog će moći da obavi stomatološke intervencije kao i obično, ali zbog rizika od krvarenja, doza varfarina će možda morati biti korigovana (smanjena) ili će terapija varfarinom privremeno biti prekinita nekoliko dana pre operacije ili stomatološkog rada. U ovim ekstremnim slučajevima obično će se tražiti i mišljenje i saglasnost kardiologa ili interniste o mogućnosti i sigurnosti korekcije ili isključivanja terapije varfarinom.

Da li neki lekovi za bolesti srca i krvnih sudova oštećuju vaše zube i desni?

Blokatori kalcijumovih kanala (kao što su nifedipin, amlodipin i verapamil) povezani su sa povećanjem veličine desni ili pojavom preraslih desni (povećanje gingive), ali to je prilično retko. Ove pojave se mogu sprečiti održavanjem dobre oralne higijene. Ako imate povećanje desni zbog lekova koje uzimate, neki simptomi koji se mogu pojaviti su sledeći:

  • otečene i čvrste desni – desni nisu nežne na dodir, ne krvare na dodir
  • vaše desni izgledaju preraslo – značajnije prekrivaju koren zuba

Važno je da se obratite stomatologu ako u terapiji kardioloških bolesti imate blokatore kalcijumovih kanala i, pri tom, uočite gore navedene simptome.

zubi i srce

Srčani udar (infarkt miokarda)

Najbolje je sačekati najmanje šest meseci nakon srčanog udara pre nego što se podvrgnete opsežnim stomatološkim intervencijama. Izuzetak je intervencija čišćenje zuba. Proverite sa svojim stomatologom da li su u ordinaciji na raspolaganju kiseonik i nitroglicerin u slučaju da se javi potreba za hitnom medicinskom pomoći tokom izvođenja stomatološke intervencije.

Visok krvni pritisak (hipertenzija)

Neki antihipertenzivi (lekovi za povišen krvni pritisak) mogu izazvati suva usta ili izmeniti osećaj ukusa. Kategorija lekova koji se nazivaju blokatori kalcijumskih kanala mogu prouzrokovati oticanje i prekomerno uvećanje desni, što dovodi do problema sa žvakanjem. Iako retka pojava, ponekad može zahtevati operaciju desni.

Koje su prednosti pravilne nege usne šupljine?

Dobrom brigom o zubima i desnima možete smanjiti šansu za nastanak zubnog karijesa, upale desni i oralnih infekcija, poput stvaranja apscesa.

Optimalna dentalna (oralna) higijena podrazumeva:

  • Potreba za profesionalnom stomatološkom kontrolom svakih šest meseci
  • Pranje zuba najmanje dva puta dnevno pravilnom tehnikom pranja
  • Redovno čišćenje zuba zubnim koncem
  • Ukoliko koristite zubne proteze, higijena pomoću paste i tableta za čišćenje

Proaktivan pristup u vezi sa oralnim zdravljem može uticati u smislu prevencije pojave određenih kardiovaskularnih bolesti. Dodatno, na ovaj način održavate svoj osmeh zdravim, čistim i lepim tokom čitavog života.

srce i zdrava usta

Pogledajte još...

 

Sajt pomogli

Ne propustite nove teme na sajtu

Molimo omogućite javascript-u da prihvati ovu formu