Da li trudnoća može da provocira nastanak kardiovaskualrnih bolesti, koje su kardiovaskularne bolesti najčešće tokom trudnoće, šta je moguće učiniti da se pravovremeno prepoznaju i kako ih lečiti na pravi način, razgovaramo sa prof. dr Aleksandrom Ilić, kardiologom koja se specijalizovala za ovu posebnu kategoriju bolesnica.
Da li u današnje vreme postoji razlika u učestalosti i vrsti srčanih bolesti u trudnoći u odnosu na raniji period?
Zbog pomeranja dobne granice za rađanje prvog deteta, zbog čega raste i učestalost rizika za kardiovaskularne bolesti, kao što su dijabetes, hipertenzija i gojaznost, ali i zbog unapređenja lečenja urođenih srčanih mana, rizk od kardiovaskularnih bolesti (KVB) u trudnoći je u porastu. Zbog toga se, u današnje vreme, sve češće srećemo sa bolestima i problemima u trudnoći koji su pre par decenija bili nezamislivi ili izuzetno retki. U prvom redu se to odnosi na prisustvo veštačkih srčanih zalistaka kod trudnica, što zahteva poseban terapijski pristup i oprez, ali i na infarkt miokarda.
Da li su kardiovaskularne bolesti majke razlog za zabrinutost i da li su opasne?
Najčešći uzrok smrtnosti majki u Evropi su upravo kardiovaskualarne bolesti, a najčešći uzrok bolničkog lečenja u toku trudnoće je hipertenzivni sindrom (povišen krvni pritisak) i posledice do kojih dovodi.
Koje su bolesti najčešče?
Srčane bolesti mogu postojati pre trudnoće, zatim graviditet može da bude provocirajući faktor za manifestaciju KVB, ali postoje i kardiološka stanja koja su karakteristična isključivo za trudnoću i peripartalni period, kao što su gestacijska hipertenzija, preeklampsija, eklampsija i peripartalna kardiomiopatija.
Srčane mane majki su najčešći uzrok maternalne smrti tokom trudnoće. Hipertenzivni poremećaji su najčešći kardiovaskularni događaji tokom trudnoće, javljaju se u 6–15% svih trudnoća i, kao što je već pomenuto, najčešći uzrok hospitalizacije, a peripartalna kardiomiopatija je najčešći uzrok ozbiljnih komplikacija.
Kako da se prepoznaju?
Ukoliko majka ima prisutno srčano oboljenje pre trudnoće, veoma je važno da pre planirane trudnoće ode na kardiološki pregled i da se posavetuje sa svojim lekarom o mogućim rizicima i po nju i po bebu. Procena tzv. maternalnog rizika se sprovodi prema modifikovanoj klasifikaciji Svetske zdravstvene organizacije (SZO) po kojoj postoji pet (I, II, II/III, III i IV) klasa rizika. Procena rizika podrazumeva procenu pogoršanja same bolesti, javljanje komplikacija, ali i procenu moguće smrtnosti majke u trudnoći i na porođaju. U zavisnosti od klase, tj. stepena rizika, određuje se učestalost pregleda u toku trudnoće, potrebna dijagnostika, tim lekara različitih specijalnosti koji će biti uključeni u vođenje trudnoće, ali i u toku porođaja i postporođajnom periodu. Žene koje spadaju u klasu rizika IV trebalo bi savetovati protiv trudnoće.
Da li je potreban kardiološki pregled trudnica koja nemaju poznatu kardiološku bolest?
U toku trudnoće dolazi do niza promena u organizmu trudnice koje predstavljaju adaptaciju organizma na novonastalo stanje. Zbog stvaranja novog života i novog krvotoka, na početku trudnoće dolazi do pada krvnog pritiska majke, zatim do ubrzanog srčanog rada i porasta udarnog i minutnog volumena srca. Promene koje srce trudnice pretrpi u toku trudnoće, porede se sa promenama koje se dešavaju sa srcem sportista nakon više godina treninga. Jasno je onda da u toku trudnoće dolazi do značajnog opterećenja kardiovaskularnog sistema majke. Zbog toga trudnice često osećaju lupanje srca, nedostatak vazduha, „kratak dah“, umor, otiču im noge…. Međutim, ovo su takođe simptomi i znaci ozbiljnih kardioloških bolesti.
Razlikovanje fizioloških od patoloških simptoma, moguće je jedino ako se uradi kardiološki pregled, elektrokardiogram (EKG), ambulatorni 24h monitoring krvnog pritiska (AMKP) i ritma, ultrazvuk srca. Ovo je naročito važno zbog peripartalne kardiomiopatije - PPK (slabost srca koja se javlja neposredno pred porođaj, u toku istog ili u postporođajnom periodu). U pitanju je bolest koja je praćena ozbiljnim komplikacijama. Ukoliko trudnici nije urađen ultrazvučni pregled srca, u nekim slučajevima ne možemo biti sigurni da li se radi zaista o PPK ili je u pitanju srčana slabost koja je postojala i pre trudnoće, ali se ispoljila tek u toku iste ili u toku porođaja.
Zatim, već je navedeno da je povišen krvni pritisak najčešći razlog bolničkog lečenja trudnica. On ostavlja značajne posledice kako po majku (razvoj preeklampsije, slabosti bubrega, jetre i srca, moždanih komplikacija), tako i po plod (mala porođajna težina, prevremeni porođaj, zastoj u rastu ploda), uključujući i povećanje mortaliteta.
Zbog toga je veoma važno redovno kontrolisati krvni pritisak u toku trudnoće, a ukoliko se registruju povišene vrednosti (≥140/90mmHg), bilo u toku merenja krvnog pritiska u kućnim uslovima ili u lekarskoj ordinaciji, potrebno je uraditi kardiološki pregled. Kardiolog će, nakon pregleda, i najčešće potrebnog AMKP, proceniti da li je potrebno odmah uvođenje terapije ili samo češće kontrole trudnice.
S druge strane, veoma je važno znati da su sve trudnice koje su imale hipertenziju u toku trudnoće, pod povećanim rizikom od nastanka kardiovaskularnih bolesti kasnije u životu.
