Kako bolesnik doživljava saznanje da mora da operiše srce, kako izgleda period pred operaciju, kakva su iskustva u ranom posleoperativnom periodu, pitanja su na koja odgovore daje Ivana Vujić, žena koja je sa svojih 28 godina operisala mitralni zalistak.
Pre operacije
Pre nego što se osvrnem na iskustvo, za koje se iskreno nisam nadala da ću ni proživeti u ovim godinama, a ni doživeti u zemlji gde svi imaju loše iskustvo kada je naše zdravstvo u pitanju, moram da kažem kako je sve to počelo…. Ja sam Ivana Vujić, operisano mi je srce nedavno na Institutu za kardiovaskularnu hirurgiju u Sremskoj Kamenici, u 28. godini.
Kada saznate za samu operaciju preplavi vas strah. Strah kao i od davnina nastaje isključivo iz neznanja, a kada dobijete potrebne činjenice bude zaista daleko manji i lakše prihvatite svoje zdravstveno stanje. Imala sam sreću (u nesreći), da je moj hirurg bio prof. Velicki koji je nadaleko poznat ne samo po svojoj stručnosti, već i po odnosu sa pacijentima.
Pred samu operaciju bilo je nekoliko dilema koje su trebale da se reše, kao i odluke koje su morale da se donesu. Ono što moram da kažem, da nisam očekivala da će ikada i jedan zdravstveni radnik, u ovom slučaju hirurg, posvetiti toliko pažnje i vremena da pomogne da se donese prava odluka da moje zdravstveno stanje bude što bolje.
Za problem sam saznala slučajno, moralo je da se reaguje hitno, bila sam zbunjena jer nisam ni znala šta će da me čeka, ali pred operaciju, profesor mi je detaljno objasnio mogućnosti i opcije što zaista puno znači. S obzirom na to da sam mlada (za ovakvu operaciju), setio se da uzme u obzir stvari koje čak ni meni nisu pale na pamet u datom trenutnku, a sve u cilju da nakon operacije nisam uskraćena ni za jedno iskustvo koje bih imala prilike da proživim da iste nije ni bilo.
Imala sam 1001, verovatno skoro svako glupavo, pitanje na koje je imao strpljenja da da odgovor i više nego detaljno objasnio koji su rizici mane, prednosti kao i kako će teći oporavak. U odabir najboljeg, takoreći, rešenja za mene je uzeo u obzir moj način života. Želje planove i dosadašnju brigu o sebi.
Moram da priznam da koliko god sada čitali ovaj tekst i govorili ovo bi trebalo da bude normalno, razmislite o svojim iskustvima do sada, pa čak i sa prijateljima iz inostranstva I shvatićete koliko znači da neko razmišlja u tim momentima za vas jer od šoka pola stvari vam ne padne na pamet i koliko je to zaista retko. Nakon što sam dobila sve bitne informacije bila mi je malo zbrka žagronski rečeno u glavi, ali preda mnom i vikend da razmislim šta mi je činiti. Profesor je zaista pun strpljenja izneo svoje stručno mišljenje vezano za moj slučaj i na kraju dao preporuku za dalje delovanje.
Dan operacije
Iz ugla pacijenta sve pre operacije proleti, pa i taj dan, naravno dok se pripremite spakujete ostane malo vremena koje manje više pojede trema. Pofesor je došao kako bi potvrdili dalji tok, što moram da priznam da zaista znači jer ste iskreno preplašeni, iako još uvek nemate ni jedan realan razlog osim operacije u globalu.
Posle operacije
Dokle god ste dobro informisani pre operacije šta vas čeka, kako će teći oporavak, potom i period nakon operacije, sve lakše prođe. Kada znate da će iz dana u dan drastično da se poboljšava stanje, i naravno kada vas malo još podstaknu da napravite koji korak onda i oporavak brže prolazi. Sve je bilo tačno kako je rekao, a ukoliko slušate savete odlazak kući se približi daleko pre nego očekujete.
Ja sam skoro svakodnevno dobijala sugestije kako da prebrodibim brže i bolje taj period i za samo 7 dana od operacije sam već bila kod kuće!
Na prvom previjanju (kojeg se sećam) kontroli ili da sada stručno ne uvredim nekog mojim lošim poznavanjem medicinskih termina, sećam se da me je šokirala – pozitivno reakcija mladog hirruga koji je pozvao sve koji su bili od osoblja u prostoriji da pogledaju moju “ranu”. Nekako kada se svi oduševe ne bude vam baš svejedno, jer ne želite baš da budete zanimljivi hirurzima… ako znate šta hoću da kažem. No, tada shvatim da se dive radu i tehnici zavtvaranja rane koju nisu imali pre mogućnosti da vide i koja je počela nedavno da se primenjuje u inostranstvu a u Srbiji tek po koji slučaj.
Odabir hirurga je kao kada birate glavnog igrača za svoj tim koji bori bitku za vaš život. Meni je bilo važno da se ne predaje, da se usavršava, napreduje i da znam da će pokušati sve da moj život i nakon operacije bude što kvalitetniji. Imala sam čast da je prof. Velicki prihvatio moj slučaj, da sam za nedelju dana došla kući, da sam bila u potpunosti upućena u sve što me čeka, i da sam tokom oporavka imala ne samo stručnu već i moralnu podršku.
Moja preporuka je da pročitate i tekstove koji se nalaze na sajtu jer meni su puno pomogli. Veliko hvala na trudu, radu, kreativnosti i naravno na tome što ste mi uzevši moj slučaj omogućili da mogu da kažem da sam ponovo zdrava osoba. Naravno iskoristila bih priliku da se zahvalim I divnom timu zdravstvenih radnika sa Instituta zbog kojih je ovo ružno iskustvo, ostalo u lepom sećanju.
Zahvaljujući operaciji – MOJE SRCE–KUCA–PONOVO-U DOBROM RITMU
Pogledajte još...
-
Zašto osobe sa dobrom srčanom snagom bolje tolerišu napor
-
Zašto se krv razređuje lekovima
-
Povećane vrednosti troponina - znak za uzbunu
-
Mediteranski način ishrane
-
Koliko je opasan bol u grudima