Patohistološkom dijagnostikom u domenu kardiovaskularne medicine bavi se vrlo mali broj eksperata. Navikli smo da kada imamo bilo kakav problem sa zdravljem srca i krvnih sudova, lekari, kardiolozi, kardiohirurzi, ili lekari drugih specijalnosti vrlo lako postavljaju dijagnozu i započinju lečenje. Međutim, postoje situacije kada dijagnozu nije lako postaviti iz različitih razloga. Nažalost, dešava se da pacijent i umre tokom procesa dijagnostike ili lečenja, bez jasno definisanog razloga. U ovim situacijama, veliku i nezamenljivu pomoć nam pružaju specijalisti patologije koji su u stanju da nam pruže neophodne odgovore i da ustanove u kojoj se bolesti radi.

U sledećem razgovoru, doc. dr Golub Samardžija, objašnjava koji su najčešći razlozi zbog kojih se traži patohistološka i citološka analiza u kardiovaskularnoj medicini i kako teče sam proces od dobijanja uzorka do postavljanja dijagnoze.

Doc. dr Golub Samardžija

Čime se bave patohistolozi?

Bolesti srca i krvnih sudova su odgovorne za najviše stope oboljevanja i umiranja u odnosu na bilo koju drugu kategoriju bolesti čoveka. Mnoge od njih za svoju definitivnu dijagnostiku zahtevaju i patohistološku analizu uzoraka tkiva i tkivnih tečnosti dobijenih hirurškim putem, biopsijom, punkcijom itd. Iz tog razloga je od neprocenjivog značaja uloga patologa u definitivnoj dijagnostici ovih oboljenja.

Kako se dolazi do uzorka tkiva za koji je potrebna analiza?

Uzorak se uvek dobija invazivnim putem, to je pravilo. Neophodno je uzeti deo tkiva srčanog mišića, zaliska, krvnog suda, tromba, tumora ili bilo koje druge formacije. Budući da su ove strukture unutar tela, invazivan pristup je neophodan. Uzorak se najčešće dobija onda kada se izvodi kardiohirurška intervencija i to je i najčešći način uzorkovanja. Moguće je do uzorka doći i kada se radi kateterizacija srca – endomiokardna biopsija miokarda, ali je ovo ređi slučaj.

Kada se uzorak pribavi, on se transportuje na poseban način u patohistološku laboratoriju gde se dalje dodatno obrađuje i priprema za mikroskopiranje. Posebnim tehnikama bojenja tkiva, pruža nam se mogućnost da se prikažu određeni detalji koji mogu da nam pomognu da postavimo konačnu dijagnozu bolesti.

Da li se radi analiza kada pacijent umre?

Može da se radi u zavisnosti od okolnosti i potrebe. Postoje situacije kada je važno da se ustanovi razlog zbog kog je pacijent umro. I zakonom su definisane sitaucije kada je neophodno raditi obdukciju. U tim okolnostima moguće je uzeti određene uzorke tkiva kako bi se odredio uzrok smrti.

Najčešće bolesti koje zahtevaju patohistološku dijagnostiku

Bolesti krvnih sudova

Ateroskleroza

Bolesti krvnih sudova koje zahtevaju patohistološku dijagnostiku su pre svega ateroskleroza koja dovodi do značajnog suženja lumena krvnog suda (koronarnih krvnih sudova) i mogućeg nastanka infarkta zahvaćenog organa (srca).

Aterosklerotsko suženje koronarne arterije

Infarkt srca

Vaskulitisi

Takođe od velikog značaja su i vaskulitisi tj. zapaljenja zida krvnog suda koji se dele na neinfektivne i zahvataju:

• velike krvne sudove (gigantocelularni arteritis, Takajasu arteritis);
• srednje velike krvne sudove ( poliarteritis nodoza, Kavasakijeva bolest) i
• male krvne sudove (Vegenerova granulomatoza, Čurg-Štrausov sidrom i mikroskopski poliangitis);

i infektivne koji nastaju direktnom invazijom infektivnih agenasa obično bakterija i gljivica.

Gigantocelularni aortitis

Aneurizmatski proširena aorta zahvaćena gigantocelularnim aortitisom

Ateroskleroza, navedeni vaskulitisi kao i različiti sindromi koji izazivaju poremećaj u sintezi kolagenih i elastičnih vlakana (Marfanov sindrom, Ehlers-Danlos, Loys-Dietz i dr.) mogu da dovedu i do proširenja lumena krvnog suda što se naziva aneurizma i do cepanja zida krvnog suda što se naziva disekcija i zahtevaju hiruršku intervenciju i definitivnu patohistološku dijagnostiku.

Disekcija grudne aorte

Tumori krvnih sudova

Pored opisanih promena na krvnim sudovima se mogu pojaviti i tumori koji mogu biti:

• benigni (hemangiomi);
• granično maligni (Kapošijev sarkom, hemangioendoteliom);
• maligni (angiosarkom, hemangiopericitom); i za čiju definitivnu dijagnozu je neophodna patohistološka analiza uzorka tumora.

Benigni tumor krvnih sudova (hemangiom)

Bolesti srca

Bolesti zalistaka

Bolesti srca koje zahtevaju patohistološku dijagnostiku su pre svega bolesti srčanih zalistaka od kojih su najčešće kalcifikantna stenoza aortnog zalistka, miksomatozna degeneracija mitralnog zalistka, infektivni endokarditis i reumatska bolest srca koja pored zalistaka može da zahvati i sam srčani mišić.

Nezrela hrskavica u aortnom kuspisu

Kalcifikantna stenoza aortnog zaliska

Kardiomiopatije

Ovde spadaju i bolesti samog srčanog mišića koje se nazivaju kardiomiopatije i za čiju dijagnostiku je neophodna biopsija srčanog mišića. Te bolesti predstavljaju raznoliku grupu u kojoj se nalaze zapaljenski poremećaji (miokarditis), imunološke bolesti (npr. sarkoidoza), sistemski metabolički poremećaji (npr. hemohromatoza), mišićne distrofije i genetski poremećaji u srčanim mišićnim ćelijama. Ponekad su kardiomiopatije nepoznate etiologije i tada se nazivaju idiopatske. One se mogu podeliti i na primarne – kod kojih je bolest ograničena samo ili predominantno na srčani mišić i sekundarne – kod kojih je srce zahvaćeno u sklopu multiorganskog poremaćaja. Više klinički orijentisana, fukcionalna klasifikacije deli kardiomiopatije u tri grupe:

• dilatativna kardiomiopatija (idiopatska, alkohol, peripartalna, genetska, miokarditis, hronična anemija, doksorubicin – adriamicin);
• hipertrofična kardiomiopatija (genetska, Fridrihova ataksija, bolesti nakupljanja, deca majki dijabetičara);
• restriktivna kardiomiopatija (idiopatska, amiloidoza, hemohromatoza, sarkoidoza, fibroza uzrokovana radijacijom).

Virusni miokarditis

Amiloidoza srca

Tumori srca

U srcu takođe mogu da se jave i tumori koji nisu tako česti a mogu biti maligni i benigni i primarni i sekundarni – metastatski tumori. Većina tumora srca je benigna i pet najčešćih čini 80% do 90% svih tumora srca. Po opadajućem redosledu učestlosti su to: miksomi, fibromi, lipomi, papilarni fibroelastomi i rabdomiomi. Najznačajniji primarni maligni tumor srca je angiosarkom. Sekundarni – metastatski tumori srca takođe su retki i po opadajućem redosledu učestalosti su to karcinomi pluća, limfomi, karcinomi dojke, leukemija, melanoma, karcinomi jetre i debelog creva. Svi navedeni tumori za tačnu dijagnostiku zahtevaju patohistološku analizu.

Miksom srca           

Transplantacija srca

Biopsija srca radi se i kod pacijenata sa transplantiranim srcem u cilju procene odbacivanja transplantiranog organa i planiranja adekvatne imunosupresivne terapije da do toga ne bi došlo.

Izraženo akutno odbacivanje transplantiranog srca

Bolesti perikarda

Pored bolesti samog srčanog mišića i bolesti perikarda ponekad zahtevaju patohistološku analizu. Tu se pre svega misli na akutna i hronična nespecifična i specifična zapaljenja perikarda – perikarditise. U sklopu ovih zapaljenja mogu da se pojave i izlivi u perikardnu duplju (serozni, fibrinozni, gnojni, hemoragični, granulomatozni) za čiju dijagnostiku je neophodna citopatološka i histološka analiza. Perikardni izlivi mogu da se jave i bez zapaljenskih procesa u perikardu, pre svega kod hronične zastojne insuficijencije srca, hipoalbuminemije, malignih tumora, rupture komore usled infarkta srca ili disekcije aorte itd.

Granulomatozni perikarditis

Pogledajte još...

• Šta je kalcijumski skor?

• Kako se dijagnostikuje i leči srčana slabost?

• Principi vegetarijanske ishrane

• Bajpas hirurgija srca