Pitanje koje je poslednjih godina veoma aktuelno i pitanje koje je stavljeno u sam vrh agende svetskih lidera odnosi se na klimatske promene i njihov uticaj na opstanak ljudi i njihovo zdravlje. U razgovoru sa dr Stevanom Kečom pokušaćemo da odgovorimo na pitanje kako vremenske (ne)prilike utiču na zdravlje ljudi i pojavu srčanog udara.

dr Steva Keca

Dr Stevan Keča, kardiolog

Vremenske prilike kao faktor rizika za nastanak infarkta miokarda

Kao najteži oblik ishemijske bolesti srca (IBS), akutni infarkt miokarda (AIM), jedan je od najčešćih uzroka urgentnog prijema u bolnicu i iznenadne smrti u razvijenim delovima sveta, a poslednjih nekoliko decenija i u zemljama u razvoju. Prema podacima Svetske Zdravstvene Organizacije, prosečno, godišnje u svetu , od akutnog infarkta miokarda, oboli 6 miliona ljudi, pri čemu se smrtni ishod javi kod više od 25% obolelih.

Postoji preko 300 faktora rizika koji mogu da se dovedu u vezu sa kardiovaskularnim bolestima. Bar trećina ovih bolesti povezana je sa 5 faktora rizika: pušenjem, unosom alkohola, visokim krvnim pritiskom, visokim nivoom holesterola u krvi i gojaznošću. Pored ovih standardnih faktora rizika, postoje i faktori koji utiču na nastanak ovog oboljenja, ali nisu definisani kao standardni. U te faktore spadaju hronobiološki i meteorološki činioci. U razvoju koncepta zdravlja ovim faktorima nije se posvećivala dovoljna pažnja, da bi danas od marginalnog značaja, postali jedan od bitnih preduslova jačanja zdravstvenog potencijala pojedinca i zajednice.

Opšte je poznato da vreme utiče pozitivno ili negativno na ljude, odnosno na njihovo ponašanje, raspoloženje i zdravlje. Još je Hipokrat, pre oko 2000 godina, u svom delu “O vazduhu, vodama i mestima“ tvrdio da meteorološke prilike mogu uticati na fizičko i duševno zdravlje.

U radovima koji su dostupni uglavnom se odvojeno istražuju hronobiološki i meteorološki faktori. Hronobiološka istraživanja se uglavnom odnose na vremenske intervale pojave nekog događaja, na primer: doba dana, godišnje doba i slično (cirkadijalni sat ili cirkadijalni oscilator), dok se meteorološka istraživanja odnose na povezanost neke pojave sa meteorološkim pokazateljima, na primer: temperatura vazduha, vlažnost vazduha, vazdušni pritisak , dužina obdanice, pojava vetrova, snega i sl.

Biometeorologija, kao grana ekologije bavi se uticajem vremena na zdravlje ljudi i drugih živih organizama. U okviru nje se definišu i pojmovi meteorotropizam, meteoropatologija i meteoropatija.

Meteorotropizam predstavlja odgovor organizma uzrokovan meteorološkim faktorima (temperatura, vlažnost, atmosferski pritisak, jonizujuće zračenje, padavine vetrovi, grmljavina). Ovi odgovori mogu biti brojni i po ishodu dijametralno različiti, od lakih subjektivnih tegoba do iznenadne smrti. Meteoropatologija izučava patološka stanja koja su uzrokovana meteorološkim faktorima. Meteoropatija je širok pojam i obuhvata svaki poremećaj izazvan klimom.

Povezanost temperature životne okoline sa kardiovaskularnim mortalitetom i morbiditetom istraživan je u nekoliko prethodnih studija koje su se pretežno fokusirale na ekstremne temperature (npr. hladne periode i toplotne talase). Nedavno je veliko istraživanje koje je obuhvatilo 13 zemalja utvrdilo da je neadekvatna temperatura okoline koja nije ekstremna, tj. u umerenom rasponu, odgovorna za daleko više smrtnih slučajeva nego ekstremna hladnoća i toplota. Međutim, ostaje nepoznato da li izloženost umereno povišenoj temperaturi okoline, takođe, doprinosi većem kardiovaskularnom morbiditetu. Ovo je posebno važno s obzirom na ogroman teret kardiovaskularnog morbiditeta na javno zdravlje.

Šta su to klimatski faktori i kako mogu da utiču na zdravlje čoveka?

S obzirom na značaj uticaja klime na organizam ljudi u ova ispitivanja uključila se Svetska zdravstvena organizacija (SZO) koja je član klimatskog programa UN-a (Climate agenda) u kome ona ima ulogu da poveže i prati aktivnosti zdravstvenih aspekata klime i da pomaže da se koriste sve mogućnosti koje pružaju modeli za prognoziranje, kako bi se smanjio negativan efekat klimatskih promena na zdravlje ljudi. U istraživanjima SZO naglasak je i na problemima koji su između ostalog i rezultat aktivnosti čoveka i koje ugrožavaju životnu sredinu. U tom smislu istraživanja su fokusiran a na globalno zagrevanje koje je posledica emisije velikih količina ugljen dioksida u atmosferu sa fenomenom staklene bašte.

U nauci, meteorologiji, postoji mnogo parametara koji se prate i koriste u davanju stručnog mišljenja, saveta, prognoza i preporuka. Ovo su osnovni parametri koji se prate i čiji se uticaj na zdravlje čoveka analizira:

Temperatura vazduha

Vazduh se ne zagreva direktno sunčevim zračenjem. Vazduh temperaturu dobija otpuštanjem sa zagrejane zemljine površine iznad koje se nalazi. Deo toplote, zatim, u vidu infracrvenih zraka emituje se u svemir, pod uslovom da vazduh nije zagađen. U slučajevima zagađenosti, tj. prisustva štetnih gasova u vazduhu, kao sto je npr. CO2, infracrveni zraci ne mogu se eliminisati već ostaju pri zemlji i dodatno zagrevaju vazduh podižući mu temperaturu. Meri se termometrom i izražava u stepenima.

Vazdušni pritisak

Kao i svaka materija i vazduh ima svoju težinu kojom vrši pritisak na površinu iznad koje se nalazi. Vazdušni pritisak zavisi od temperature vazduha. Što je vazduh topliji to je gušći, pa je i vazdušni pritisak veći. Meri se barometrom i izražava u milibarima (mbar).

Vlažnost vazduha

U vazduhu uvek ima vlage, vodene pare. Ona nastaje isparavanjem sa vodenih površina. Meri se higrometrom, a izražava u procentima. Vlažnost vazduha zavisi od temperature vazduha. Što je vazduh topliji to apsorbuje više vodene pare pa je vlažnost vazduha manja.

Definitvno je utvrđeno da čovekova okolina u smislu vremenskih prilika može imati veliki uticaj na kardiovaskularni sistem čoveka. Dugo se pretpostavljalo da značajni skokovi temperature povećavaju rizik od srčanog udara što je odnedavno i dokazano. Ljudi sa postojećim zdravstvenim stanjima imaju povećan rizik od pojave bolesti i smrti usled klimatskih uticaja koje utiču na zdravlje, uključujući izloženost ekstremnim vrućinama, ekstremnim vremenskim prilikama, i lošem kvalitetu vazduha. Postojeći zdravstveni problemi mogu učiniti pojedince osetljivijim na ove klimatske i atomosferske prilike, čime se potencira uticaj ovih faktora na zdravlje, odnosno dovodi do pogoršanja simptoma.

klimatske promene

Kako atmosferske prilike utiču na zdravlje ili bolest ljudi?

Pojedina istraživanja pokazuju da smrtnost tokom meteorološkog stresa (nagle pomene klimatskih faktora) raste i varira u zavisnosti od uzrasta, pola i stanja organizma.

Atmosferske pojave svojim kretanjima polarizuju vazduh. Na animalnom modelu je ustanovljeno da pozitivni i negativni joni različito blokiraju ili stimulišu metabolizam biogenih amina na simpatičkom nivou (naročito se to odnosi na nivo serotonina). Na taj način, verovatno, utiču na biohemisjke supstrate odgovorne za obrasce funkcionisanja pojedinih sistema organa. U radovima koji su dostupni uglavnom se odvojeno istražuju hronobiološki i meteorološki faktori.

Ispitivanje periodičnosti povaje srčanog udara dovelo je do novih uvida u patofiziološke okidače rupture aterosklerotskog plaka. U jednoj od studija, obrađeno je 259 891 slučajeva akutnog infarkta miokarda (NRMI2 registar). Više od 53% slučajeva srčanog udara prijavljeno je tokom zime. Zaključak glasi: “Postoji sezonski obrazac u pojavljivanju infarkta miokarda, koji se odlikuje izraženim vrhuncem slučajeva u zimskim mesecima i najnižim vrednostima u letnjim“.

Cirkadijalne varijacije infarkta mogu da se objasne kombinacijom efekata autonomnog nervnog sistema, hiperkoagulabilnošću krvi, hiperreaktivnošću trombocita, varijacijom krvnog pritiska i promenom perifernog vaskularnog otpora, promenom reoloških karakteristika krvi, pojavom poliglobulije, kao i pomenama u funkcionisanju hipotalamusa i hipofize (promene u lučenju, pre svega, serotonina i endorfina).

Da meteorološki faktori utiču na pojavu akutnog infarkta miokarda i da akutni infarkt miokarda ima svoju hronobiologiju, govori i veći broj stručnih i naučnih radova objavljenih u respektabilnim svetskim časopisima. To ukazuje na činjenicu da je povezivanje učestalosti akutnog infarkta miokarda sa hronobiološkim i meteorološkim uslovima veoma aktuelna tema posebno u poslednjih deset godina. Međutim, prve najave povezanosti atmosferskih prilika i koronarne tromboze potiču još iz 1926. godine, a opisali su ih Wolf i White.

Šta su zapravo klimatske promene i kakav je njihov uticaj na kvalitet života?

Postoje razne definicije klimatskih promena i većina od njih ukazuje da su to promene klime koje se pripisuju raznim aktivnostima koje menjaju sastav atmosfere i koje se beleže tokom dužeg vremenskog perioda. Termin klimatske promene može se koristiti za opis promena klime do kojih dolazi ili kao rezultat prirodnih ili rezultat ljudskih faktora. Još uvek u naučnom svetu postoji polarizacija po pitanju klimatskih promena, ali svakako da posebnu težinu nosi stav 4. Izveštaja Međuvladinog panela o klimatskim promenama (Intergovernmental Panel on Climate Change-IPCC) gde grupa naučnika i stručnjaka za klimatske promene kaže: “Klima se menja i te klimatske promene su uglavnom nastale zbog ljudskog delovanja“. Među osnovnim zaključcima ovog izveštaja sa velikom sigurnošću se tvrdi i argumentuje da efekat staklene bašte postoji. Zbog toga se sve više razmatra kako smanjiti taj ljudski uticaj na klimu i kako se prilagoditi promenama jer pomenuti procesi utiču, kako na našu planetu, tako i na sve njene stanovnike uključujući i čoveka.

Efekat „staklene bašte“ je veoma važan kada govorimo o klimatskim promenama, zato što se odnosi na gasove koji Zemlju održavaju toplom. Atmosfera Zemlje odbija deo (37-39%) energije koju Sunce direktno emituje (albedo), dok ostatak pada na tlo i zagreva ga, a tlo potom emituje infracrvene zrake koji u normalnim okolnostima uglavnom odlaze u svemir. Međutim, ukoliko u atmosferi postoje gasovi koji upijaju ovo zračenje, doći će do povećanja temperature atmosfere. Dakle, efekat staklene bašte je proces zagrevanja planete koji je nastao poremećajem energetske ravnoteže između količine zračenja koje Zemljina površina prima od Sunca i vraća u svemir. Ugljen dioksid, sa drugim gasovima obrazuje sloj oko površine Zemlje, vrši delimičnu apsorpciju reflektovanih sunčevih zraka od zemljine površine i emituje toplotno zračenje čime se planeta Zemlja pretvara u ogromnu staklenu baštu.

pretoplo

Koncentracija CO₂ u atmosferi značajno zavisi od čovekovih aktivnosti. Porast koncentracije slobodnog ugljen dioksida u atmosferi nastaje usled emisija ovog gasa koji nastaje kao posledica sagorevanja svakog fosilnog goriva (drvo, benzin, nafta, zemni gas i sl.). Sadašnji nivo CO₂ u atmosferi iznosi oko 430ppm-a, dok je pre industrijske revolucije bio na nivou od 228 ppm-a. Ukoliko se smanji obim sagorevanja fosilnih goriva i uspori, ili u najboljem slučaju zaustavi sečenje šuma, najverovatnije bi se u određenom vremenskom intervalu smanjila i količina gasova staklene bašte oko Zemlje. Međutim, ma kakve drastične mere preduzeli, čak i ako se godišnja stopa emisija ne poveća u odnosu na današnju, ovakva koncentracija već je izazvala zagrevanje planete za 0,5 C, a koncentracija CO₂ u atmosferi će prema predviđanjima do 2050. godine dostići neverovatnih 550ppm-a. To će prema numeričkim modelima dovesti do porasta prosečne temperature u XXI veku za 1,8 C i to prema najoptimističnijem scenariju. Najgori scenario predviđa promenu od čitava 4 C.

Treba znati…

Poglavar Rimokatoličke crkve, papa Franja, oštro je kritikovao sve koji sumnjaju u klimatske promene, rekavši da će istorija suditi onima koji nisu doneli odluke neophodne da se zaustavi globalno zagrevanje planete a time i negativan uticaj na zdravlje ljudi.

Al Gor, bivši predsednik SAD, koji je za svoj angažman nagrađen Nobelovom nagradom, upozoravao je na katastrofalne posledice povećane emisije CO₂, ukoliko se ne odbace fosilna goriva i ne uvedu suštinske promene u svakodnevni život.

Doprinos u pokušaju zaštite planete od globalnog zagrevanja i svih njegovih posledica bila je i kampanja koja počiva na ideji da svako od nas može da preuzme ličnu odgovornost za budućnost planete na kojoj živimo. Akcija „Sat za našu planetu“ započeta je u Sidneju u Australiji 2007. godine, da bi tokom narednih godina prerasla u najveću dobrovoljnu akciju za zaštitu planete Zemlje. Sledeće godine se ovoj akciji pridružilo oko 370 zemalja, dok je u 2012. godini više od 6950 gradova ugasilo svetlo za „Sat za našu planetu“, šaljući tako jasnu poruku da je vreme za akciju. Ova kampanja je prvi put podržana u Srbiji 2009. godine. Tokom 2012. godine u Srbiji je 47 gradova i mesta učestvovalo u ovoj akciji.

kisa