Bendopneja predstavlja otežano disanje (dispneja) koje se javlja u roku od 30 sekundi od savijanja u struku, npr. kada se sagnete da vežete pertle na cipelama ili obujete čarape. Pojavljuje se kao odgovor na premeštanje tečnosti unutar kardiovaskularnog sistema i kao posledica pritiska na stomak. Bendopneja je znak pogoršanja srčane insuficijencije i iz tog razloga je potrebna medicinska pomoć kako bi se zdravstveno stanje pažljivo evaluiralo.

Prema Američkom udruženju za srce (American Heart Association), bolesti srca su vodeći uzrok smrtnosti u SAD-u i odgovorne su za približno 20-25% ukupnog mortaliteta. Iako se šansa za obolevanje od kardiovaskularnih bolesti povećava sa godinama života to ne znači da se ovo nužno mora i desiti. Možete učiniti mnogo kako bi vaše srce ostalo zdravo bez obzira na to koliko godina imate.

Višak kalijuma u ​​krvi (hiperkalemija) može imati ozbiljne neželjene efekte i ovo stanje zahteva neodložno lečenje. Neželjeni efekti uključuju slabost, opštu nelagodnost, mučninu, dijareju i bol. Ovi neželjeni efekti mogu preći u paralizu, smanjenu sposobnost mokrenja i nepravilan rad srca. Nizak nivo kalijuma (hipokalemija), takođe, može biti vrlo opasan. Simptomi hipokalemije uključuju slabost mišića, palpitacije i bolove u mišićima.

Varfarin deluje tako što produžava vreme zgrušavanja krvi. Varfarin se propisuje pacijentima koji imaju atrijalnu fibrilaciju (jedan od najčešćih oblika nepravilnog srčanog ritma) radi smanjenja rizika od moždanog udara, pacijentima sa različitim poremećajima zgrušavanja krvi, poput duboke venske tromboze ili plućne embolije, i pacijentima kojima je ugrađen veštački srčani zalistak. Nivo varfarina u krvotoku jeste varijabilan odnosno menja se tokom vremena te su potrebno raditi redovne testove krvi kako bi se osiguralo da je propisana doza leka sigurna i efikasna.

Od kako su vakcine za prevenciju COVID-19 postale dostupne, veliki broj kardiovaskularnih bolesnika se javlja sa pitanjem da li je vakcina sigurna u odnosu na njihovu bolest i koja vakcina je najbolja. Ne postoji bolest srca i krvnih sudova koja vas sprečava da dobijete vakcinu. Drugim rečima, bilo da bolujete od srčane slabosti, da imate transplantirano srce ili da ste operisali srce, vakcina bilo kog proizvođača pokazuje zanemarljiv uticaj na kardiovaskularni sistem.

Mnoštvo pitanja, nedoumica i briga se javlja u osobi kojoj je predloženo da se podvrgne kardiohirurškoj operaciji. Često se pacijenti obraćaju lekarima sa svojim brigama, činjenicama, pretpostavkama i podacima kako bi se uverili da li je operacija srca neophodna ili se može odložiti ili otkazati. U situacijama kada nemaju potpuno shvatanje šta je to i kako izgleda operacija srca, ljudi počinju da spekulišu o operaciji i upadaju u zamku pretpostavki. Ovim, najčešće bez potrebe, podižu nivo stresa i povećavaju anksioznost.

Profesor Džon Barlov (John Barlow) (1924 –2008) stekao je svoje mesto među velikanima kardiologije zahvaljujući svom otkriću mehanizma poremećaja funkcije mitralnog zaliska koji je postao poznat pod nazivom Barlovljev sindrom. U kardiološkom esnafu je postojala velika zbrka oko karakterizacije sindroma, bolesti i prolapsa mitralnog zaliska. Profesor Barlov bio je jedan od prvih koji je opisao i definisao kriterijume za prolaps mitralnog zaliska.

Ako imate bolesti srca ili imate povišen krvni pritisak i, pritom, koristite lekove za regulisanje pritiska, generalno nije preporučljivo da sebe izlažete relaksaciji u spa centru - uključujući tople kupke, saune i đakuzije ili parne sobe. Nagle promene temperature mogu dodatno opteretiti srce i cirkulatorni sistem.

Svima je poznato da zdravo srce jeste osnovni činilac celokupnog zdravlja. Srce igra važnu ulogu u obavljanju telesnih funkcija i sveukupnom zdravlju pojedinca. Bolesti srca mogu pogubno uticati na naše zdravlje. Neke od najčešćih bolesti srca su: bolest koronarnih arterija, visok krvni pritisak, srčana slabost i posledično kongestivno popuštanje srca. Životni stil je od presudnog značaja u pogledu prevencije bolesti srca. Zbog toga postaje suštinski važno praktikovati zdrav način života koji uključuje redovnu fizičku aktivnost i zdrave navike u pogledu ishrane.

Dok zemlje širom sveta primenjuju socijalno distanciranje i samoizolaciju u borbi protiv pandemije COVID-19, telemedicina se pojavljuje kao neophodno sredstvo za povezivanje lekara i drugih zdravstvenih radnika sa pacijentima koji se bave hroničnim kardiovaskularnim bolestima.