Bez dovoljno sna, rizik za nastanak srčanih bolesti i srčanog udara raste – bez obzira na vašu životnu dob, telesnu težinu ili koliko vežbate ili da li pušite. Istovremeno, osobe koje već imaju visok krvni pritisak, bolest koronarnih arterija, srčanu insuficijenciju ili moždani udar, imaju tendenciju da manje i lošije spavaju, posebno zbog apneje u snu (sleep apnea), stanja u kojem disajni put privremeno kolabira tokom spavanja, uskraćujući telo kiseonikom.

Postoje mnoga stanja u medicini koja mogu oponašati srčani udar. Određene bolesti zahtevaju hitnu dijagnostiku i zbrinjvanje, dok pojedine ne predstavljaju medicinsku urgenciju. Vrlo je važno da shvatite da ukoliko imate simptome srčanog udara, neizostavno potražite pomoć i pozovite lekara. U ovom tekstu je opisano nekoliko mogućih stanja i bolesti koje se prezentuju bolom u grudima, ali nisu izazvane srčanim udarom. Lekar će biti u stanju da na osnovu karakteristika bola i dodatnih dijagnostičkih procedura ustanovi koji je najverovatniji uzrok vaših tegoba i da započne sa lečenjem ukoliko postoji potreba.

Brojni su testovi koji se koriste u svakodnevnoj kardiološkoj praksi kako bi se potvrdilo prisustvo određene bolesti srca i krvnih sudova.  U zavisnosti od tegoba koje imate i kliničke slike, faktora rizika, istorije bolesti,  lekar će vam savetovati koje dijagnostičke testove i pretrage smatra potrebnim za dijagnozu bolesti srca i krvnih sudova. Neki od najčešćih medicinskih testova koji se izvode za dijagnozu srčanog stanja prikazani su u ovom tekstu.

Gotovo svaki pacijent koji odlazi na dalje kućno lečenje posle operacije srca ili dolazi na kontrolni pregled, po pravilu, postavi pitanje kako da se pravilno hrani, šta sme da konzumira, a šta se ne preporučuje. Ovaj rani postoperativni period kada su pacijenti još uvek motivisani za korekciju nutritivne matrice bi trebalo iskoristiti za edukaciju bolesnika u smislu šta je dozvoljeno (koje grupe namirnica) i šta se prepoučuje da se konzumira, a šta bi trebalo izbegavati.

Magnezijum je mineral odnosno mikronutrijent koji je neophodan za pravilnu funkciju mišića i nerava. Nedostatak magnezijuma povezan je sa mnogim simptomima kardiovaskularnih bolesti poput ishemijske bolesti srca, visokog krvnog pritiska, prolapsa mitralnog zaliska, povišenih vrednosti lipida u krvi ('loš' holesterol i trigliceridi), srčanih aritmija i moždanog udara.

Krvni pritisak se meri posebnim aparatima za merenje krvnog pritiska sa ciljem utvrđivanja da li bolesnik ima, najčešće, povišen krvni pritisak ili hipertenziju. Priprema i način izvođenja procedure merenja krvnog pritiska, kao i položaj ruke i drugi faktori, mogu uticati na izmerenu vrednost pritiska i za više od 10%. Ovako značajne greške prilikom merenja krvnog pritiska mogu maskirati prisustvo hipertenzije ili dati lažno normalne vrednosti pritiska, a što opet, može odložiti primenu neophodno antihipertenzivne terapije.

Vrlo često pitanje koje pacijenti upućuju lekaru i hirurgu koji ih je operisao jeste da li je sigurno da se podvrgnu magnetnoj rezonanci ukoliko imaju veštački srčani zalistak ili neki drugi metal u organizmu. Pitanje je srazmerno učestalo budući da se operacijom srčanih zalistaka značajno popravlja kvalitet života ljudi koji potom, najčešće iz drugih razloga, imaju potrebu za snimanjem magnetnom rezonancom. Dakle, da li je sigurno da se pacijenti koji su prethodno operisali srce podvrgnu magnetnom polju?

Bendopneja predstavlja otežano disanje (dispneja) koje se javlja u roku od 30 sekundi od savijanja u struku, npr. kada se sagnete da vežete pertle na cipelama ili obujete čarape. Pojavljuje se kao odgovor na premeštanje tečnosti unutar kardiovaskularnog sistema i kao posledica pritiska na stomak. Bendopneja je znak pogoršanja srčane insuficijencije i iz tog razloga je potrebna medicinska pomoć kako bi se zdravstveno stanje pažljivo evaluiralo.

Višak kalijuma u ​​krvi (hiperkalemija) može imati ozbiljne neželjene efekte i ovo stanje zahteva neodložno lečenje. Neželjeni efekti uključuju slabost, opštu nelagodnost, mučninu, dijareju i bol. Ovi neželjeni efekti mogu preći u paralizu, smanjenu sposobnost mokrenja i nepravilan rad srca. Nizak nivo kalijuma (hipokalemija), takođe, može biti vrlo opasan. Simptomi hipokalemije uključuju slabost mišića, palpitacije i bolove u mišićima.

Od kako su vakcine za prevenciju COVID-19 postale dostupne, veliki broj kardiovaskularnih bolesnika se javlja sa pitanjem da li je vakcina sigurna u odnosu na njihovu bolest i koja vakcina je najbolja. Ne postoji bolest srca i krvnih sudova koja vas sprečava da dobijete vakcinu. Drugim rečima, bilo da bolujete od srčane slabosti, da imate transplantirano srce ili da ste operisali srce, vakcina bilo kog proizvođača pokazuje zanemarljiv uticaj na kardiovaskularni sistem.