Možemo ovo zvati igrom brojeva, ali poznavanje nekoliko osnovnih pokazatelja iskazanih kroz brojeve može pružiti prilično preciznu sliku vašeg aktuelnog kardio statusa – uz to, dati dodatnu motavicuju da se vrednosti ovih brojeva nađu u okvirima željenih.
- Svakodnevna šetnja utiče u pozitivnom smislu na svaku drugu meru i aktivnost koja se se odnosi na zdravlje i kardio fitnes. Iz ovog razloga, savet je da se tokom svakog dana prepešači 10,000 koraka, odnosno oko 8 km. Drugim rečima preporuka glasi – 150 min fizičke aktivnosti (vežbanja) tokom nedelje.
- Visok krvni pritisak ili hipertenzija ne dovodi do znatnije i specifične simptomatologije; jedino se može dijagnostikovati merenjem krvnog pritiska. Vrednosti 120/80 mmHg se smatraju normalnim vrednostima, ujedno i poželjnim, dok su vrednosti do 140/90 prihvatljive. Vrednosti koje su više od ovih ukazuju na to da je zid arterije izložen znatno višem pritisku krvi koja se nalazi unutar njih što direktno dovodi do povišenog rizikas od srčanog i moždanog udara.
- Broj koji ukazuje na količinu masnoća u krvi koje dovode do suženja arterija na srcu se dobija tako što se od vrednosti ukupnog holesteroal oduzme vrednost HDL holesterola. Što je ovaj broj niži, to je situacija bolja. Cilj je da ova vrednost bude niža od 130 mg/dL ili, u slučaju da se nalazite pod povećaniam rizikom za kardiovaskularne bolesti, da ova vrednost bude u rasponu 70-100 mg/dL.
- Visoka vrednost šećera u krvi povezana je sa diabetes mellitusom, šećernom bolesti, koja, takođe, oštećuje sve arterije organizma. Zapravo, i tip 1 i tip 2 šećerne bolesti spadaju u kategoriju najopasnijih faktora rizika za nastanak i progresiju kardiovaskularnih bolesti.
- Optimalno trajanje spavanja bi trebalo da bude od 6 do 8 sati. Sve iznad ili ispod ovih vrednosti dovodi do dodatnog rizik za nastanak kardiovaskularnih bolesti.
