Zablude i istine o operaciji srca

Mnoštvo pitanja, nedoumica i briga se javlja u osobi kojoj je predloženo da se podvrgne kardiohirurškoj operaciji. Često se pacijenti obraćaju lekarima sa svojim brigama, činjenicama, pretpostavkama i podacima kako bi se uverili da li je operacija srca neophodna ili se može odložiti ili otkazati. U situacijama kada nemaju potpuno shvatanje šta je to i kako izgleda operacija srca, ljudi počinju da spekulišu o operaciji i upadaju u zamku pretpostavki. Ovim, najčešće bez potrebe, podižu nivo stresa i povećavaju anksioznost.

U današnjoj digitalnoj eri, dezinformacije (netačne ili nepotpune informacije) su preplavile Internet i prisutne su na svakoj platformi. Čitanje ovakvih poluproverenih ili neproverenih informacija predstavlja veću opasnost od bilo čega drugog. Dakle, ne smete verovati svemu što se pročitali ili čuli, osim ako to ne potvrdi i vaš lekar.

srce u rukama

Zablude nasuprot činjenicama

Vremena su neizvesna i nesigurna, ali činjenice nisu. Za jačanje zdravlja vašeg srca neophodno je da odvojimo činjenice od neproverenih informacija. Ovo je lista najčešćih “mitova” koje treba razotkriti jer samo unose konfuziju pogrešnjim tumačenjem medicinskih činjenica:

1: Kardiohirurgija se smatra poslednjom opcijom u lečenju kardiovaskularnih bolesti kada se iscrpe sve druge mogućnosti.

Činjenica: Svako nepotrebno kašnjenje u hirurškom lečenju kada vam se dijagnostikuje bolest srca može prouzrokovati nepopravljivu štetu po zdravlje vašeg srca i organizma. Dakle, neophodno je podvrgnuti se kardiohirurškom lečenju prema preporuci lekara kako biste postigli najbolje rezultate lečenja koji će trajati (dugoročan uspeh operacije). Pravovremena kardiohirurgija smanjuje rizik od trajnog oštećenja zdravlja koje može biti i fatalno. Dakle, ako suviše odlažemo operaciju srca i posmatramo kardiohirurgiju kao krajnji i iznuđeni modalitet lečenja, vrlo je verovatno da sebe dovodite u životnu opasnost. Pojedine bolesti i stanja se najuspešnije leče operacijom srca, a rezultati su izvrsni. Uvek razgovarajte sa vašim lekarom o mogućnostima lečenja i poslušajte savet kardiohirurga kao lekara koji se svakodnevno susreće sa pacijentima koji su slični vama o tome šta možete a očekujete nakon operacije srca.

2: Operacija se izvodi na srcu koje se “vadi” iz grudnog koša pa se nakon popravke vraća

Činjenica: Ovo je prilično česta zabluda da se srce vadi iz tela tokom izvođenja operacije. Srce se vadi iz tela samo u slulačaju da se radi transplantacija srca. U svakoj drugoj kardiohirurškoj intervenciji se samo pravi rez i pristupa se srcu dok je u grudnom košu, te se vrši odgovarajuća operacija.

operacija srca zamena zaliska

3: Operacija srca izazvaće srčani udar ili narušiti funkcionisanje mozga

Činjenica: Hirurške intervencije zabeležile su drastično poboljšanje prihvatanjem moderne tehnologije i implementacijom savremen medicinske prakse. Poznato je da je hirurgija povezana sa određenom stopom postoperativnih komplikacija. Isto važi i za kardiohirurgiju, ali rizik od srčanog udara i nepravilnog funkcionisanja mozga nakon operacije srca je vrlo nizak. Međutim, od ključne je važnosti da pacijent pre operacije razgovara o svom zdravstvenom stanju kako bi eliminisao svaki potencijalni rizik. Lekar pre oprecije mora biti upoznat sa svim stanjima koja mogu uticati na pojavu postoperativne komplikacije kako izborom tehnike i pravilne strategije smanjio rizik.

4: Kardiohirurgija jako boli

Činjenica: Kardijalne operacije se izvode kada osoba potpuno zaspi i kada se svaki osećaj (posebno osećaj za bol) izgubi putem odgovarajuće anestezije. Takođe, anesteziolog ostaje u operacionoj sali dok traje operacija radi povećanja doze anestezije prema zahtevu. I nakon buđenja iz anestezije i tokom ranog postoperativnog toka, bolesnik dobija odgovarajuće analgetike, lekove protiv bolova, kako bi se nelagodnosti u tom smislu suzbile.

5: Robot hirurgija srca je bolja od klasične operacije srca

Činjenica: Nema konačnih dokaza da su robotske operacije bolje za srce. To u potpunosti zavisi od zdravstvenog stanja pacijenta koji se leči. Treba biti svestan da robot hirurgija srca, ukoliko nije pokrivena od strane vašeg zdravstvenog osiguranja, može biti vrlo skupa opcija lečenja. Iako ima svoj niz prednosti, rizici i stopa uspeha isti su kao i kod ostalih kardiohirurških operacija.

6: Postoji potpuno ograničenje fizičke aktivnosti pacijenata nakon kardiohirurških operacija

Činjenica: Potpuno ograničenje fizičke aktivnosti pacijenta nakon operacije srca je potpuno neistinita tvrdnja. Već dan ili dva nakon operacije, vrši se mobilizacija pacijenta, u početku minimalna, ali svakim danom sve veća. Pacijentima je dozvoljeno da nastave sa rutinskim načinom života u roku od 3-4 nedelje nakon operacije, uz određena ograničenja u ishrani.

Činjenica je da će vam lekar preporučiti da češće vežbate kako biste bili zdravi i u formi. Pod vođstvom i nazorom lekara, pacijenti mogu da se bave trčanjem, trčanjem, plivanjem ili bilo kojom drugom fizičkom aktivnošću nakon operacije.

7: Kardiohirurgija je vrlo rizična

Činjenica: Sa unapređenom tehnologijom i medicinskom praksom, rizik povezan sa kardiohirurškim operacijama poput operacije zamene zaliska ili bajpas operacije srca je veoma mali i sveden na razumnu i prihavtljivu meru. Operacije izvedene u pravo vreme imaju stopu uspešnosti preko 98%. Razumljivo je da postoje bolesnici kod kojih postoje brojni komorbiditeti kao i oni kod kojih je operacija srca jedini preostali pokušaj lečenja. Kod ove kategorije bolesnika rizik je, očekivano, veći. Vaš hirurg vam može izračunati očekivani rizik uzevši u obzir ove faktore.

hirrugija srca

Malo o tranplantaciji srca

Trećeg decembra 1967. godine, veliki lekarski, sestrinski i tehnički tim predvođen hirurgom Kristijan Bernardom (Christiaan Barnard) izveo je prvu transplantaciju srca sa čoveka na čovea, postavivši bolnicu Groote Schuur u Kejptaunu u Južnoj Africi na međunarodnu mapu. To je dovelo do medijskog izveštavanja bez presedana. Zaista, ova prva transplantacija srca bio je medicinski događaj o kome se najviše izveštavalo ikada, što je rezultiralo statusom slavne osobe prethodno nepoznatog lekara. Pored svog značaja u medicinskoj sferi, prva transplantacija srca sa čoveka na čoveka imala je i veliki politički značaj, jer je ovaj istorijski trenutak u medicini doprineo značajnom publicitetu za sve izolovaniju državu apartheida.

Vekovima je srce bilo izjednačeno sa dušom ljudskih bića. Ovaj koncept je npr. bio prisutan među nekoliko domorodačkih populacija u period pre otkrića Amerike, uključujući Acteke. Ubedljivo najčešći oblik ljudskog žrtvovanja u astečkom carstvu 15. veka bilo je vađenje srca, pojava povezana sa verovanjem Asteka da je srce istovremeno sedište duše pojedinca i fragment sunčeve toplote. Kao takvo, presađivanje srca doživljavano je kao „hirurški ekvivalent uspona na Everest“ kako ga je magazine Times opisao.

Srce u rukama profesionalaca

Hirurgija i operacija  srca se smatraju komplikovanim poduhvatom koji je praćen nizom sopstvenih izazova, potencijalnih rizika i koristi. Ali, pretpostavke ili verovanje u sve što čujete ili pročitate, može dovesti u opasnost zdravlje vašeg srca. Ako patite od srčanih bolesti ili neko od vama bliskih ljudi, treba da se informišete kod eksperata i profesionalaca i treba da se držite činjenica koje vam lekari savetuju.

Mnoge studije su definisale, pokazale i potvrdile kako su efekti kardiohirurgije i hirurškog lečenja bolesti srca nadmašile reultate lečenja lekovima ili nehirurškim modalitetima lečenje srca, pružajući vam dug i zdrav život.

srce i kardiovaskularni sistem

Izvor: Amandeep

Pogledajte još…

 

Sajt pomogli

Ne propustite nove teme na sajtu

Molimo omogućite javascript-u da prihvati ovu formu