Magnezijum je mineral odnosno mikronutrijent koji je neophodan za pravilnu funkciju mišića i nerava. Nedostatak magnezijuma povezan je sa mnogim simptomima kardiovaskularnih bolesti poput ishemijske bolesti srca, visokog krvnog pritiska, prolapsa mitralnog zaliska, povišenih vrednosti lipida u krvi ('loš' holesterol i trigliceridi), srčanih aritmija i moždanog udara.
Uloga i funkcija magnezijuma
Magnezijum je jedan od najzastupljenijih minerala u telu, nalazi se na četvrtom mestu po zastupljenosti. Polovina magnezijuma je uskladištena u kostima, a gotovo sva ostala količina ovog minerala se nalazi u ćelijama. Svega oko 1% magnezijuma se nalazi u krvotoku. Normalni nivo magnezijuma u krvi iznosi 1,8 - 2,3 mg/dL.
Obilje magnezijuma u organizmu ukazuje na važnost ovog minerala. Igra ulogu u stotinama hemijskih reakcija, od kojih su mnoge povezane sa pretvaranjem hrane u energiju. Mišićima je potreban magnezijum za skupljanje i opuštanje (kontrakciju i relaksaciju); živcima je to potrebno prisustvo ovog minerala za pravilno slanje signala duž nerva. Magnezijum podržava zdrav i funkcionalan imunološki sistem, održava kosti jakim i pomaže u regulaciji šećera u krvi.
Prosečna odrasla osoba muškog pola trebalo bi da unese oko 420 miligrama (mg) magnezijuma dnevno; ženska osoba zahteva unos od oko 320 mg. Nažalost, većina opšte populacije ima deficit magnezijuma. Pojedina istraživanja pokazala su da muškarci unose manje od 350 mg dnevno, a žene u proseku 260 mg.
Magnezijum za zdravo srce
Magnezijum je važan element za održavanje zdravog rada srca. Prirodno se takmiči (ima antagonističku ulogu) sa kalcijumom koji je mineral neophodan za stvaranje srčanih kontrakcija. Kada kalcijum uđe u ćelije srčanog mišića, stimuliše mišićna vlakna da se skupljaju (kontrahuju). Magnezijum se suprotstavlja ovom efektu, pomažući srčanim ćelijama da se opuste (relaksacija). Ovo kretanje kalcijuma i magnezijuma u i iz ćelije srčanog mišića, održava zdrav rad srca.
Kada je nivo magnezijuma suviše nizak, kalcijum može prekomerno stimulisati ćelije srčanog mišića. Jedan od uobičajenih simptoma ovog stanja je ubrzan i/ili nepravilan rad srca koji može biti opasan po život (iznenadna srčana smrt).
Štaviše, natrijum-kalijumska pumpa, enzim koji generiše električne impulse, zahteva magnezijum za pravilno funkcionisanje. Određeni električni impulsi mogu uticati na pravilnost otkucaja srca.
Izvori magnezijuma
Značajan broj ljudi ne konzumira namirnice sa dovoljno magnezijuma u sebi. Pre nego što posegnete za dodatkom (suplementima), treba da znate da samo nekoliko porcija hrane bogate magnezijumom u toku dana može zadovoljiti vaše potrebe za ovim važnim mikronutrijentom.
Orasi, semenke, cela zrna, pasulj, lisnato povrće, mleko, jogurt i fortifikovana hrana dobri su izvori ovog minerala. Samo 1 šaka badema ili indijskog oraha sadrži 20% dnevnog magnezijuma koji je potreban odrasloj osobi. Čak i voda (mineralna ili flaširana) može da obezbedi magnezijum. Trebalo bi znati da pojedini laksativi i antacidi, takođe, sadrže magnezijum.
Pored toga, magnezijum iz suplemenata može da reaguje sa određenim antibioticima i drugim lekovima. Proverite sa svojim lekarom ili farmaceutom da li postoji potencijalna interakcija sa lekovima ukoliko planirate da unosite suplemente magnezijuma, posebno ako redovno koristite određene anti-aritmike, blokatore kalcijumskih kanala, antacide ili laksative koji sadrže magnezijum.
Koje namirnice predstavljaju dobar izvor magnezijuma?
- Seme bundeve (16 grama) 46% dnevnog unosa
- Spanać (180 grama) 39% dnevnog unosa
- Blitva (175 grama) 38% dnevnog unosa
- Crni pasulj (172 grama) 30% dnevnog unosa
- Laneno seme (28 grama) 27% dnevnog unosa
- Badem (28 grama) 20% dnevnog unosa
- Indijski orah (28 grama) 20% dnevnog unosa
- Tamna čokolada (28 grama) 16% dnevnog unosa
- Avokado (200 grama) 15% dnevnog unosa
- Losos (100 grama) 9% dnevnog unosa
Da li može da se unese previše magnezijuma?
Ukoliko postoji nizak nivo magnezijuma, značajniji simptomi se neće javiti. Međutim, hronično niski nivoi magnezijuma mogu povećati rizik od visokog krvnog pritiska, bolesti srca, dijabetesa tipa 2 i osteoporoze.
Unos previše magnezijuma putem hrane nije nešto što bi trebalo da zabrine zdrave odrasle osobe. Međutim, prevelik unos magnezijuma putem suplemenata, može izazvati određene smetnje i tegobe. Velike doze magnezijuma iz suplemenata ili lekova mogu izazvati mučninu, grčeve u stomaku i dijareju.
Da sumiramo...
Magnezijum je mineral koji učestvuje u brojnim ćelijskim procesima. Važan je za stvaranje DNK i prenošenje signala između mozga i ostatka organizma.
Takmiči se sa kalcijumom osiguravajući da se srce i mišići pravilno stežu i opuštaju (kontahuju i relaksiraju). Pokazano je da dovoljan nivo magnezijuma može čak redukovati pojavu migrene, smanjiti depresiju, regulisati krvni pritisak i nivo šećera u krvi, kao i kvalitet spavanja.
Ipak, ogromna većina populacije ne unosi preporučenu vrednost magnezijuma od 400–420 mg za muškarce i 310–320 mg za žene.
Da biste povećali unos magnezijuma, konzumirajte hranu kao što je seme bundeve, spanać, indijski orasi, bademi i tamna čokolada.
Suplementi magnezijuma mogu biti korisna mogućnost, ali obavezno razgovarajte sa svojim lekarom ako uzimate i druge lekove u vašoj terapiji.
Izvor: Harvard, Healthline, Mayo
Pogledajte još...
-
Koenzim Q10
-
Štitasta žlezda i zdravo srce
-
Kada aorta pukne – disekcija aorte
-
Mediternska ishrana i zdravlje