Štampa

Zašto su bakterije u crevima toliko važne za naše srce?

Dobre bakterije u crevima povezane su sa nizom pozitivnih uticaja, uključujući imunološko zdravlje, bolji san, prevenciju raka i kontrolu težine. Nedavna istraživanja ističu da je prisustvo dobrih bakterija u crevima važno za zdravlje vašeg srca.

Zapanjujuća je činjenica da se u ovom trenutku u crevima svakog od nas nalaze milijarde crevnih mikroba. Ove crevne bakterije vrše brojne komplikovane zadatke kako bi pomogle našem telu da pravilno funkcioniše. Nauka tek počinje da shvata o kojim se sve ulogama radi. Ono što je možda i najviše iznenađujuće jesu nedavna otkrića da ove bakterije mogu biti ključ u lečenju određenih srčanih bolesti.

bakterije u crevima i bolesti srca

Ishrana i bolesti srca

Bolesti srca su vodeći uzrok smrtnosti u Sjedinjenim Državama (i globalno), sa godišnjim mortalitetom od 610.000 ljudi, prema podacima Centra za kontrolu bolesti, SAD. Jedan od najčešćih uzroka bolesti srca je ateroskleroza, a to je stanje kada arterije postanu tvrde, a unutrašnji kanal sužen zbog nakupljanja plaka. Arterije dovode krv bogatu kiseonikom u sve naše organe, uključujući srce i mozak, a vremenom formacije plaka mogu polako uzrokovati sužavanje ili začepljenje ovih vitalnih sudova, što onda može dovesti do srčanog ili moždanog udara.

Većina lekara imala je običaj da vas savetuju da vodite računa koliko često jedete meso, jaja i mlečne proizvode sa visokim sadržajem masti zbog povišenog nivoa zasićenih masti i holesterola koje ove namirnice sadrže. Konzumacija zasićenih masti može povećati nivo holesterola odnosno lipoproteina male gustine (LDL) - „lošeg“ holesterola koji je povezan sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti kao i komplikacija usled njih poput srčanog i moždanog udara.

Ali, stepen i karakter povezanosti između masti koje se unose ishranom i holesterola i srčanih bolesti nedavno je doveden u pitanje. Danas znamo da većinu holesterola proizvodi jetra, a samo 15 do 20 procenata dolazi iz ishrane.

Međutim, ovo otkriće, ipak, ne znači da se možete nekontrolisano hraniti slaninom, jajima i puter-tostom. Stručnjaci i dalje preporučuju da ovu hranu jedete umereno. Iako ove namirnice možda neće podići holesterol u onoj meri koliko se ranije mislilo, one na drugi način utiču na vaše kardiovaskularno zdravlje.

Studije su otkrile direktnu vezu između hemijskih proizvoda stvorenih u crevima kada se konzimiraju ove namirnice - koje jesu učestale prehrambene namirnice u zapadnjačkom tipu ishrane - i pojave srčanog udara, moždanog udara, zatajenja srca i smrti, što predstavlja osnovni neželjeni ishod kardiovaskularnih bolesti.

DNK

Crevni mikrobiom – šta je to?

U poslednjih 10 godina, istraživanja na temu značaja crevnih bakterija su dovela do dva velika iznenađujuća otkrića. Svaki mikrob ima svoje gene. Prvo veliko iznenađenje bilo je da, zajedno, svi mikrobi koji žive na nama ili u nama imaju više od 100 puta više gena od ljudskih gena. Svi njihovi geni, uzeti kao grupa, nazivaju se našim mikrobiomima.

Osnovne uloge mikrobioma ljudskog creva:

Funkcija bilo kog gena je da stvori određeni protein. Drugo veliko iznenađenje bilo je otkriće da su mnogi proteini koje stvara naš mikrobiom slični proteinima koje su stvorili naši geni. Ti proteini proizvedeni mikrobiomima ulaze u naš krvotok, putuju po našem telu i utiču na naše zdravlje. Drugim rečima, odjednom je postalo vrlo verovatno zamisliti da bi bakterije (ili drugi mikrobi) koje žive u našim crevima mogle da utiču na druge organe u našem telu, uključujući i srce.

crevni mikrobiot

Kao prvo, čini se da bakterije u našim crevima mogu uticati na faktore rizika za nastanak srčanih bolesti. Na primer, mikrobiom creva verovatno utiče na to da li ćemo postati gojazni ili ćemo razviti dijabetes tipa 2. Takođe može uticati na nivo LDL (lošeg) holesterola u krvi i na krvni pritisak. Ljudi koji pate od gojaznosti, dijabetesa, visokog nivoa LDL holesterola ili visokog krvnog pritiska imaju veći rizik od razvoja srčanih bolesti.

Pored toga, bakterije u našem crevu mogu direktno uticati na aterosklerotske plakove u arterijama našeg srca (koronarne arterije) - najčešći uzrok srčanih bolesti (koronarna bolest). Većina srčanih udara se dogodi kada pukne aterosklerotski plak. To dovodi do stvaranja ugruška i suženja arterije, blokirajući protok krvi i uzrokujući umiranje dela srčanog mišića – akutni infarkt miokarda. Mikrobiom creva može povećati tendenciju pucanja plaka, smanjiti sposobnost širenja arterije i povećati sklonost krvi da se zgrušava: sve ovo nije zdrava kombinacija.

Dakle, bakterije u našem crevu su verovatno faktor rizika za bolesti srca. Međutim, naše razumevanje ove veze još uvek nije dovoljno za razvijanje terapijskih modaliteta koji će nas zaštititi od srčanih bolesti. Ali s obzirom na to da uticaj mikrobioma na zdravlje može biti značajan, očekivani terapijski pristupi zasnovani na mikrobiomu mogu biti izuzetno efikasni.

Varenje je od ključnog značaja

Naša creva su preplavljena bakterijama koje služe kao filter za uticaje sredine kojom smo okruženi i sa kojom stupamo u interakciju preko hrane koju konzumiramo. „Ono čime hranimo ove bakterije vremenom utiče na ono što se dešava u našim telima“, kaže dr Stenli Hazen, šef odeljenja za preventivnu kardiologiju na klinici Cleveland, koji je vodio istraživanje ove institucije u ovoj oblasti.

Laboratorija dr Hazena sprovela je ključne studije otkrivajući mehaničku vezu između crevnih mikroba i bolesti srca putem supstance nazvane trimetilamin-N-oksid (TMAO). TMAO se formira od hranljivih sastojaka koji se obično nalaze u životinjskim proizvodima.

Ove studije i kasniji ključni nalazi pokazali su kako određene bakterije u crevima pretvaraju holin - nusprodukt lecitina koji se nalazi u mesu, žumancima i mlečnim proizvodima sa visokim udelom masti - u trimetilamin (TMA), koji se apsorbuje u krvotok i koji se metaboliše u jetri. Tamo se TMA transformiše u TMAO, koji je, čini se, ključni igrač u brojnim procesima povezanim sa kardiovaskularnim bolestima.

Štaviše, ove studije su otkrile jasnu vezu između viših nivoa TMAO i veće stope srčanog udara, moždanog udara i smrti u roku od tri godine kod ljudi, kao i ubrzane bolesti srca na životinjskim modelima.

Laboratorija dr Hazena je, takođe, pokazala da isti proces zasnovan na mikrobima u crevima igra ulogu u ubrzanom srčanom oboljenju nakon uzimanja L-karnitina, jedinjenja koje se prirodno nalazi u većini crvenog mesa, ali je takođe čest aditiv za energetska pića. Studija je otkrila da creva takođe pretvaraju L-karnitin u TMA (a zatim i u TMAO) i da TMAO delom doprinosi srčanim bolestima menjajući način na koji telo koristi holesterol. Takođe je pokazano da TMAO pokreće upalu u krvnim sudovima i stvara nestabilne plakove u zidovima arterija, povećavajući tako rizik od srčanog udara.

Bakterije u crevima i kardiovaskularne bolesti – koji je značaj?

Otkriće da su crevni mikrobi i biohemijski put supstance TMAO povezani sa kardiovaskularnim zdravljem otvara vrata za mnoga potencijalna napredovanja u preventivnom i dijagnostičkom smislu. Poboljšanja u prehrambenim preporukama i ishrani su jedna očigledna mera koja može dati efekat. Sledeća je činjenica da poznavanje ovog mehanizma delovanja može dovesti do novih dijagnostičkih testova i potencijalnih terapijskih strategija usmerenih na procese mikroba koji doprinose kardiovaskularnim bolestima.

Pionirske studije tima dr Hazena pokazale su da ciljanje i sprečavanje prvog koraka u stvaranju TMAO - proizvodnja TMA koju mikrobi pretvaraju u TMAO - može pomoći u sprečavanju ateroskleroze (otvrdnjavanja arterija) na životinjskim modelima. Ovaj novi pristup obećava njegovu eventualnu upotrebu kao preventivni tretman za srčani udar, moždani udar i druge manifestacije ateroskleroze.

Na primer, kada su miševi hranjeni hranom bogatom holinom ili karnitinom (slično zapadnjačkoj ishrani), imali su ubrzan razvoj ateroskleroze. Kada je polovini miševa koji su bili hranjeni visokim sadržajem holina data supstanca koja se prirodno javlja i koja blokira mikrobni put koji dovodi do stvaranja TMAO, opterećenost aterosklerozom je smanjena. Pokazalo se da je i prirodna supstanca korišćena na miševima, koja se nalazi u hladno ceđenom ekstra-devičanskom maslinovom ulju i u ulju semenki grožđa, vrlo sigurna, čak i u velikim dozama.

creva i srce

Pravilna ishrana je ključ dobrog crevnog mikrobioma

Novi dokazi povezuju mikrobe creva sa metabolizmom i zdravljem srca. Upravo je način ishrane najveći faktor koji utiče na sastav i funkciju mikroba u crevima. „Dosadašnje studije sugerišu da bi usvajanje modela ishrane u kojoj se jede manje mesa i životinjskih proizvoda, poput vegetarijanske ili veganske, kao i mediteranske dijete, moglo biti posebno korisno, posebno u slučaju kada imate visok kardiovaskularni rizik, srčanu insuficijenciju, ili hronične bolesti bubrega“, kaže dr Hazen.

Iako je način ishrane sa visokim udelom masti i holesterola poznat kao faktor rizika za bolesti srca, utvrđeno je da mediteranska ishrana zapravo promoviše zdravlje srca. Ovaj ukusni stil ishrane predstavlja tradicionalni način ishrane populacije koja vodi poreklo sa Mediterana. Sa fokusom na maslinovo ulje, uključujući crveno vino, mediteranska ishrana napušta stroge smernice za unos kalorija ili masti i umesto toga podstiče zdraviji izbor celokupnog menija (namirnica) kao što su voće, povrće, cela zrna, orašasti plodovi i sveža riba sa ukusom bilja i začina. Nedavno su lekari utvrdili da supstance pronađene u ovom planu ishrane ne samo da pomažu u sprečavanju srčanih bolesti, već pokazuju potencijal da jednog dana trasiraju put za stvarno lečenje srčanih bolesti ciljanjem mikroba u crevima.

Još nešto…

Mikrobi u crevima mogu promeniti način na koji skladištite masti, uravnotežiti nivo glukoze u krvi i pružiti zaštitu od različitih patogena. Poboljšanje zdravlja creva započinje pravilnom ishranom - konzumiranje voća, povrća, vlakana iz celog zrna, jogurta i kombuče su sve dobre opcije. Ali, zdrav mikrobiom zavisi i od drugih zdravih navika poput redovne aktivnosti, kvalitetnog sna, smanjenog nivoa stresa, ograničenog unosa šećera, i umerene konzumacija alkohola. U osnovi, sve taktike koje biste sprovodili za poboljšanje ukupnog zdravlja, isto tako će dati dobrim bakterijama u crevima upravo ono što im treba.

Izvor: Harvard, VeryWell

Pogledajte još…