Zdravo srce i posle pedesete

Prema Američkom udruženju za srce (American Heart Association), bolesti srca su vodeći uzrok smrtnosti u SAD-u i odgovorne su za približno 20-25% ukupnog mortaliteta. Iako se šansa za obolevanje od kardiovaskularnih bolesti povećava sa godinama života to ne znači da se ovo nužno mora i desiti. Možete učiniti mnogo kako bi vaše srce ostalo zdravo bez obzira na to koliko godina imate.

Saveti za zdravo srce

Vaše srce stari zajedno sa vama. Posle pedeste godine života, vaše srce se postepeno uvećava, dok puls može pokazivati malo nižu frekvencu. Krvni sudovi i arterije, takođe, imaju tendenciju da postanu rigidnije što jeste posledica manje ili više izražene ateroskleroze. Ove promene mogu dovesti do visokog krvnog pritiska, jer srce radi pod većim zahtevom nego što je slučaj u normalnim okolnostima kako bi pumpalo krv kroz vaše telo. Kod pojedinaca će puls biti ubrzan ili mogu primetiti preskakanje otkucaja srca. Ovo stanje se naziva atrijalna fibrilacija i može povećati rizik od nastanka moždanog udara. Da biste održali srce zdravim, praktikujte sledeće preporuke i pokušajte da ove savete uključite u svoju svakodnevnicu:

  • Težite svakodnevnoj umerenoj fizičkoj aktivnosti poput hodanja, plivanja, vožnje biciklom ili plesa.
  • Hranite se zdravo. U ishrani bi trebalo da bude zastupljen umeren unos voća, povrća, orašastih plodova i nemasno meso. Smanjite količinu soli i zasićenih masti.
  • Prekinite sa pušenjem! Isto tako, veoma je važno da izbegavate izloženost duvanskom dimu u formi pasivnog pušača koje je, takođe, opasno po vaše zdravlje.
  • Naučite i praktikujte zdrave načine za suočavanje sa stresom (stres menadžment).
  • Vrlo je važna pravilna higijena spavanja i period spavanja od najmanje 7 do 8 sati.

zdravi posle pedesete

Većina članova moje starije porodice umrla je od bolesti srca. Jesam li i ja u riziku?

„Ne možete promeniti gene, ali možete promeniti način života“. Sada je vreme da zakažete godišnji fizikalni pregled kod svog lekara opšte prakse ili kardiologa kako biste uradili bazični prelged, stekli uvid u vaše zdravstveno stanje i stanje vašeg kardiovaskularnog aparata. Ovaj pregled služi kao osnova ili referentni sistem u odnosu sa kojim će svi budući pregledi da se upoređuju. Takođe, pitajte svog doktora da li ste dobar kandidat za CT sken koje otkriva aterosklerozu (kalcijumski skor). Ovaj pregled traje vrlo kratko, neinvazivan je, koristi malu dozu zračenja, relativno je pristupačan i utvrđeno je da tačno identifikuje ljude sa visokim rizikom za to stanje.

Da li mi je rizik od srčanih bolesti veći sada kada sam u menopauzi?

Da. Estrogen štiti srce održavajući arterije elastičnim i kontrolišući krvni pritisak i holesterol - i to je jedan od razloga zašto se srčane bolesti naglo pojave kod žena 10-ak godina nakon menopauze. Tada je važno da se fokusirate na spavanje i kvalitet sna. Period sna koji je manji od šest sati tokom noći  povećava šanse za nastanak srčanih bolesti.

puls posle pedesete godine

Da li treba da pijem aspirin svaki dan?

Američki koledž za kardiologiju preporučuje da, inače zdrave osobe starosti od 40 do 70 godina sa visokim rizikom od srčanog udara (i malim rizikom od krvarenja), uzimaju aspirin u malim dozama svakodnevno. Dijabetičari sa umerenim i visokim rizikom, takođe, jesu kategorija ljudi kojima se preporučuje uzimanje aspirina. Za one sa nižim rizikom, preporuke nisu jasne. Novo istraživanje objavljeno u Lancetu pratilo je više od 12.000 ljudi i otkrilo je malu razliku između onih koji su uzimali aspirin svakodnevno i onih koji nisu, tako da se za ovu kategoriju ljudi uzimanje aspirina ne preporučuje.

Koliko i koja vrsta aktivnosti je dobra za muškarce posle pedesete godine?

Fizička aktivnost je najbolji način za muškarce starije od 50 godina da poboljšaju zdravlje srca, snagu mišića, fleksibilnost i ravnotežu. Fizička aktivnost pomaže u smanjenju rizika od pojedinih bolesti, uključujući demenciju.

Aerobna ili kardio vežba pokreće srce i koristi velike mišićne grupe. Šetnja, biciklizam i plivanje su primeri aerobnih vežbi. Trening snage uključuje upotrebu tegova za izgradnju mišića. Vežbanje sa jednoručnim tegovima ili na mašinama sa opterećenjem su primeri treninga snage.

Stručnjaci preporučuju obe vrste vežbi. Muškarci koji nisu bili aktivni, trebalo bi da se konsultuju sa lekarom pre započinjanja programa vežbanja i da odaberu aktivnosti koje im gode.

Preporučuje se 150 minuta aerobnih vežbi umerenog intenziteta (brzo hodanje) nedeljno i aktivnosti na jačanju mišića dva ili tri dana u nedelji.

fizicka aktivnost posle pedesete godine

Da li imate sleep apneu?

Hrkanje može smetati vašem partneru, ali je uglavnom pojava koja je bezopasna po vaše zdravlje. Međutim, kada je praćena apnejom tokom spavanja, to može značajno uticati na vaše kardiovaskularno zdravlje. Apneja tokom spavanja (sleep apnea) se odnosi na pojavu kada disanje, na kraći ili duži period, prestane tokom perioda spavanja. Ove epizode ​​- koje mogu biti blage ili teške - ponekad probude osobu dok se bori za vazduh, ali ne uvek. Zbog toga pojedine osobe i ne znaju da imaju ovaj poremećaj.

Apneja tokom spavanja povezana je sa visokim krvnim pritiskom, aritmijom, moždanim udarom i srčanom insuficijencijom. Studija spavanja može pomoći u dijagnozi apneje tokom spavanja. Ovaj poremećaj se, potom, može lečiti kontinuiranim pozitivnim pritiskom u disajnim putevima ili CPAP-om (nošenje maske za disanje tokom spavanja). Gubitak kilograma često može pomoći u smanjenju ili uklanjanju simptoma.

Mišići, kosti i zglobovi

Velika problem koji se javlja tokom starenja je održavanje sposobnosti da ostanete aktivni i mobilni. Problemi sa mišićima, kostima i zglobovima mogu u velikoj meri smanjiti kvalitet života kako starimo. Vremenom se naši mišići strukturno menjaju i obično izgube manje ili više snage, dok naš lokomotorni sistem postaje manje fleksibilan. Naše kosti se zapravo mogu smanjiti i postati lomljivije što može dovesti do pojave osteoporoze. Zglobovi, takođe, bivaju zahvaćeni artritisom ili postoji opšta ukočenost tela. Kako biste ostali aktivni i mobilni i nakon pedeste godine života, obavezno:

  • Unosite dovoljno kalcijuma. Posavetujte se sa svojim lekarom o pravilnoj dozi. Kalcijum možete dobiti i iz namirnica poput badema, brokolija, lososa, kelja i mlečnih proizvoda.
  • Unosite dovoljno vitamina D. Posavetujte se sa svojim lekarom o pravilnoj dozi. Konzumiranje tunjevine, sardina, jaja i mleka dodatni su načini za unos vitamina D.
  • Svakodnevne aktivnosti koje uključuju trening snage pomažu da mišići i kosti ostanu jaki i funkcionalni.
  • Izbegavajte pušenje i prekomerni unos alkoholnih pića.

žene posle pedesete godine

Ostali organi

Našim čulnim organima (oči, uši, koža), takođe, je potrebna posebna briga kako starimo. Možda imate problem sa vidom, poput preosetljivosti na svetlost i odsjaj i/ili smanjen fokus. Prepoznavanje  visokofrekventnih zvukova i razlikovanje govora u grupi ljudi često mogu biti izazov za starije ljude. Kako se koža starenjem stanjuje (postaje atrofična), modrice lakše nastaju, a koža postaje suva. Redovni pregledi kod lekara najbolji su način da vaše oči, uši, zubi i koža ostanu zdravi! Gubitak pamćenja je često u prvom planu i ovo je vrlo često osnovni problem i strah kod starijih ljudi. Pokazalo se da ljudi koji redovno vežbaju, ostaju društveno aktivni, nastavljaju da uče nove stvari, zdravo se hrane i izbegavaju pušenje imaju smanjeni nivo gubitka pamćenja.

Starenje je neizbežan deo života. Prateći neke osnovne zdrave navike, možete uživati u prednostima starijeg životnog doba, i pri tome zadržati vrlo dobar kvalitet života.

Izvor: AugustaHealth

Pogledajte još…

 

Sajt pomogli

Ne propustite nove teme na sajtu

Molimo omogućite javascript-u da prihvati ovu formu