Krv je neophodna za život. Krv cirkuliše našim telom i isporučuje svim ćelijama našeg organizma materije poput kiseonika i hranljivih sastojaka. Takođe, putem krvi se vrši transport razgradnih metaboličkih proizvoda iz istih ćelija. Ne postoji adekvatna zamena za krv. Krv se ne može veštački napraviti ili proizvesti. Davaoci krvi jedini su izvor krvi za pacijente kojima je potrebna transfuzija krvi.

Komponente krvi

Postoje četiri osnovne komponente koje čine ljudsku krv: plazma, crvena krvna zrnca (eritrociti), bela krvna zrnca (leukociti) i krvne pločice (trombociti).

Crvena krvna zrnca

Crvene krvna zrnca (eritrociti) predstavljaju 40% -45% zapremine krvi. Oni se stvaraju u koštanoj srži brzinom od četiri do pet milijardi na sat. Imaju životni ciklus od oko 120 dana. U eritrocitima se nalazi hemoglobin, protein koji vezuje kiseonik i tako ga transportuje do svih ćelija naše organizma.

Trombociti

Trombociti (krvne pločice) su poseban deo krvi, a koji su po mnogo čemu posebni. Trombociti su najmanje ćelije našeg organizma i doslovno izgledaju kao male pločice kada se nalaze u neaktivnom obliku. Trombociti kontrolišu i utiču na pojavu krvarenja. Gde god se dogodi rana, krvni sud će poslati signal. Trombociti primaju taj signal i putuju u to područje i transformišu se u svoj „aktivni“ oblik, pružajući dugačke krake kako bi stupili u kontakt sa krvnim sudom i formirali nakupine koji će začepiti ranu dok ona ne zaraste.

Plazma

Plazma je tečni deo vaše krvi. Plazma je žućkaste boje i sastoji se uglavnom od vode, ali sadrži i proteine, šećere, hormone i elektrolite. Plazma transportuje vodu i hranljive sastojke u tkiva vašeg tela.

Bela krvna zrnca

Iako bela krvna zrnca (leukociti) čine samo oko 1% krvi, leukociti su veoma važne ćelije. Bela krvna zrnca su neophodna za održavanje zdravlja i zaštitu od bolesti. Poput crvenih krvnih zrnaca, oni se neprestano generišu iz vaše koštane srži. Leukociti bivaju nošeni krvotokom i napadaju strana tela, poput virusa i bakterija. Mogu čak da napuste krvotok kako bi produžili borbu sa infektivnim agensima u tkivu.

Transfuzija krvi

Transfuzija krvi je rutinski medicinski postupak tokom kog vam se daje donirana krv kroz kanilu (cevčicu) plasiranu u venu na vašoj ruci.

Ovaj uslovno životno-spašavajući postupak može pomoći prilikom nadoknade krvi izgubljene usled operacije ili povrede. Transfuzija krvi, takođe, može pomoći ako bolest sprečava vaše telo da pravilno pravi krv ili neke od komponenata vaše krvi.

Transfuzija krvi spada u red sigurnih medicinskih postupaka i obično se odvija bez komplikacija. Kada se pojave komplikacije, obično su blage.

Zašto se radi transfuzija krvi?

Ljudi dobijaju transfuziju krvi iz mnogih razloga - nakon operacija, usled povreda, bolesti i poremećaja krvarenja.

Krv ima nekoliko komponenata, a najvažnije su:

• Crvene ćelije (eritoriciti) - nose kiseonik i pomažu u uklanjanju otpadnih proizvoda
• Bele ćelije (leukociti) - pomažu vašem telu u borbi protiv infekcija
• Plazma je tečni deo vaše krvi
• Trombociti - pomažu u pravilnom zgrušavanju krvi

Transfuzija daje deo krvi ili delove koji su vam potrebni, a crvene krvne ćelije se najčešće transfunduju. Takođe, možete dobiti punu krv koja sadrži sve delove, ali transfuzija cele krvi nije česta. Istraživači rade na razvoju veštačke krvi. Do sada nije dostupna dobra zamena za ljudsku krv.

Rizici u vezi sa transfuzijom krvi

Transfuzija krvi se generalno smatra sigurnom procedurom, ali postoji određeni rizik od komplikacija. Blage komplikacije i, znatno ređe, teške komplikacije mogu se javiti tokom transfuzije nekoliko dana ili nedelja nakon same transfuzije krvi. Uobičajene reakcije uključuju alergijske reakcije, koje mogu izazvati koprivnjaču i svrab, i povišenu temperaturu.

Krvlju prenosive infekcije

Banke krvi pregledaju davaoce i testiraju doniranu krv kako bi smanjile rizik od infekcija povezanih sa transfuzijom, pa su infekcije poput HIV-a ili hepatitisa B ili C, izuzetno retke.

Ostale ozbiljne neželjene reakcije

• Akutna imuno-hemolitička reakcija. Vaš imunološki sistem napada transfundirane crvene krvne ćelije jer se krv donora ne podudara dobro sa vašim organizmom. Napadnute ćelije oslobađaju supstancu u krv koja šteti funkciji bubrega.
• Odložena hemolitička reakcija. Slično akutnoj imunološkoj hemolitičkoj reakciji, ova reakcija se javlja sporije. Može proći jedna do četiri nedelje dok se primeti smanjenje nivoa crvenih krvnih zrnaca u vašoj krvnoj slici.
• Bolest kalem protiv domaćina (graft versus host). U ovom stanju, transfundovane bele krvne ćelije napadaju vašu koštanu srž. Ovo je obično fatalno stanje i verovatnije je da će pogoditi ljude sa jako oslabljenim imunološkim sistemom, poput onih koji se leče od leukemije ili limfoma.

Značaj transfuzije u kardiohirurgiji

Značajan gubitak krvi jeste pojava koja se neretko viđa u kardiohirurgiji sa incidencijom i do 15% . Krvarenje dovodi do anemije i potrebe za transfuzijom krvnih derivata, a može dovesti i do potreba za retorakotomijom –  događajima koji su nezavisno povezani sa neželjenim efektima i ishodom operacije. Upravljanje pacijentovom krvlju (patient blood management) jeste pojam koji podrazumeva paket mera koje imaju za cilj prepoznavanje i sprečavanje krvarenja, kao i sprečavanje nepotrebne transfuzije u cilju poboljšanja ishoda operacije.

Tokom hirurgije srca uz upotrebu mašine za vantelesni krvotok, sistem koagulacije se suočava sa velikim promenama i izazovima. Prvo, pacijenti su podvrgnuti velikoj hirurškoj traumi, uključujući sternotomiju (presecanje grudne kosti), plasiranje arterijske i venske kanile u velike krve sudove organizma, što sve dovodi do aktivacije hemostaznog sistema. Drugo, krv teče preko velike površine plastičnih creva mašine pluća-srca, a ova površina je uprkos heparinizaciji visoko trombogena.

Cilj strategije upravljanja krvlju pacijenta (patient blood management) jeste smanjenje krvarenja i nepotrebne transfuzije krvi, sa naknadnim ciljem da se spreče nepovoljni ishodi. Ovo je multimodalni pristup koji obuhvata i identifikaciju rizičnih pacijenata (predviđanje) kao meru prevencije, praćenje i lečenje mikrovaskularnih krvarenja izazvanih koagulopatijom.

Ovo su najznačajniji perioperativni faktori koji mogu da utiču na krvarenje i sledstveno potrebu za transfuzijom:

• Velika hirurška trauma
  • Sternotomija
  • Arterijska i venska kanila
• Koagulopatija povezana sa mašinom za vantelesni krvotok
  • Potrošna koagulopatija
  • (Hiper) fibrinoliza
• Upravljanje antikoagulacijom
  • Heparin
  • Protamin
• Dodatni perioperativni faktori
  • Acidoza
  • Hemodilucija
  • Hipokalcemija
  • Hipotermija

Šta je intraoperativno spašavanje krvi?

Aparat za intraoperativno spašavanje krvnih ćelija (cell saver) je uređaj koji se koristi u hirurgiji. To je drugačiji pristup prevenciji transfuzije tuđe krvi. Aparat (cell saver) prikuplja krv koju izgubite tokom operacije, čisti je i vraća krv nazad u krvotok. Do 80 procenata crvenih krvnih zrnaca koje izgubite tokom operacije mogu vam se vratiti.

Kako se vrši spašavanje krvi?

Tokom vaše operacije, uređaj za spasavanje ćelija postavlja se u operacionoj sali. Kako vaša operacija napreduje, krv koju izgubite prikuplja se usisavanjem krvi u uređaj. Umesto da se krv baci (kao što se radi kada se ne koristi uređaj za spašavanje ćelija), krv se čuva, ćelije se čiste, a destruisane ćelije uklanjaju. Ova krv se zatim sakuplja u vreću i vraća kroz vensku kanilu koja ide direktno u vašu krv.

Koje su prednosti?

Prednost intraoperativnog spašavanja krvi je u tome što smanjuje rizik od transfuzije crvenih krvnih zrnaca koju je donirao neko drugi.

Autologna (pre)donacija krvi

Ređe korišćena metoda za sprečavanje alogene (od drugih osoba) transfuzije krvnih proizvoda je autologno (pre)doniranje cele krvi pre kardiohirurške intervencije. U nedeljama pre operacije, pacijentova krv se (više puta) uzima i čuva. Ponovljeno uzimanje krvi kod iste osobe izaziva anemiju koja dovodi do povećane eritropoeze (stvaranja eritrocita), obnavljajući nivo hemoglobina pacijenta. Gubitak krvi tokom hirurške intervencije tada može biti nadomešten predoniranom krvlju samog pacijenta, sprečavajući potrebu za alogenom transfuzijom krvi.

Međutim, ovaj metod se retko koristi jer tehnika ima nekoliko nedostataka. Prvo, hirurška intervencija često mora biti odložena dok se bolesnik ne oporavi nakon davanja krvi. Dakle, može se koristiti samo kod elektivnih operacija. Drugo, skladištena krv se može čuvati određeno vreme nakon kog postaje neupotrebljiva. Konačno, pacijenti sa aortna stenozom i/ili koronarnom bolesti, pri čemu su ovo i najčešće indikacije za kardiohirurgiju, najčešće ne mogu biti tretirani na ovaj način budući da posledična anemija nakon davanja krvi može značajno pogoršati njihovo kardiohirurško obolenje. Stoga ove negativne strane u velikoj meri ograničavaju primenu ovog pristupa što rezultira sporadičnom upotrebom ove metode.

Zaključak

Krvarenje i transfuzija ostaju česte pojave u kardiohirurgiji i povezani su sa negativnim ishodom. Krvarenje je često posledica koagulopatije koja je uzrokovana složenom interakcijom između mašine za vantelesni krvotok, velike hirurške traume, antikoagulacionom terapijom i dodatnim perioperativnim faktorima. Pojavile su se strategije upravljanja krvlju pacijenta radi poboljšanja ishoda predviđanjem, prevencijom, praćenjem i lečenjem krvarenja i redukcijom transfuzije. Svaki deo ovog lanca ima nekoliko pojedinačnih modaliteta koji, kada se kombinuju, poboljšavaju ishod. 

Izvor: aabb

Pogledajte još...

• Šta je plućna embolija

• Značaj kalcijumskog skora kod koronarne bolesti

• Disekcija aorte - s pravom ozbiljna bolest

• Šta je klinička studija