Pitanja i odgovori

Informator za kardiovaskularne bolesnike

Reoperacije (ponovne operacije) u kardiohirurgiji postaju sve učestalije budući da pacijenti koji su ranije operisani razvijaju novu patologiju ili im osnovna bolest napreduje do te mere da zahteva ponovno otvaranje grudnog koša. U većini centara se reoperacije izvode rutinski, ali je, ipak, činjenica da nose veći mortalitet u odnosu na primooperacije.

VAD (Ventricular assist device) jeste vrsta mehaničke cirkulatorne potpore namenjen pacijentima sa uznapredovalom srčanom slabosti. LVAD je oblik mehaničke pumpe koja pomaže levoj srčanoj komori da obavlja svoju funkciju. LVAD se ugrađuje hirurškim putem i omogučava bolesnicima poboljšan kvalitet života uz produžen period preživljavanja.

Monitoring pacijenata u kardiohirurgiji je rutinski deo kako u preoperativnoj, tako i intraoperativnoj i postoperativnoj nezi pacijenata. Podaci dobijeni tokom ovih perioda predstavljaju vodič lekaru za izvršenje zahvata i postupaka kako bi se osiguralo adekvatno lečenje i oporavak pacijenta. Naziv monitoring potiče od latinske reči monere, koja znači upozorenje, skretanje pažnje, praćenje.

Disekcija aorte je životnougrožavajuća bolest koja zahvata aortu - najveći arterijski krvni sud u organizumu, a koja dovodi do stvaranja rascepa na zidu aorte i posledičnog raslojavanja zida aorte. Disekciju aorte je neophodno pravovremeno dijagnostikovati i što pre hirurški lečiti. 

ECMO (ektrakorporalna membranska oksigenacija) jeste oblik mehaničke cirkulatorne podrške namenjenje kritično obolelim bolesnicima.  Tokom rada ECMO aparata potpomaže se funkcija srca ili pluća čime se dobije vreme neophodno da se ovi organi oporave, a bolesnik, tokom tog vremena, bude cirkulatorno i respiratorno nekompromitovan.

Vrlo je važno da imate informacije o tome kako će izgledati tok vašeg lečenja nakon što se završi operacija. Brojne su studije pokazale da upoznavanje bolesnika sa postoperativnim tokom ima značajan uticaj na ukupni uspeh lečenja. U ovom odeljku, navedeni su svi koraci koje možete očekivati i kroz koje ćete prolaziti nakon operacije.

Minimalno invazivne opearcije na srcu se relativno novi način lečenja različite kardiovaskularne patologije, u najvećem broju srčanih zalistaka. Podrazumeva pristup kroz međurebarne prostore čime se ne presecaju kosti grudnog koša za razliku od tradicionalnih pristupa gde se gotovo uvek preseca grudna kost. Minimalno invazivne operacije zahtevaju visoku obučenost hirurga kao i tehničku opremljenost bolnica.

Stentiranje je bolje i sigurnije od bajpas hirurgije je konstatacija sa kojom se vrlo često susrećemo. Da li je to istina i da li postoje različiti profili bolesnika za koje je bolja neka od ovih modaliteta revaskularizacije miokarda. pogledajte u daljem tekstu.

Biksupidni aortni zalistak je jedna od najčešćih urođenih srčanih mana a definiše se postojanjem dva umesto tri listića na aortnom zalisku. Ova mana je povezana sa preranom degenracijom ovakovg listića i nastankom aortne stenoze, pojavom aortopatije (proširenja aorte i posledičlnog pucanja aorte) kao i ušestalijim nastankom endokarditisa aortnog zaliska. 

TAVI je pojam o kom se u poslednje vreme dosta govori. Mnogi pacijenti dođu do informacije da je moguče popraviti aortni zalistak nehirurškim putem tj. bez otvaranja grudnog koša, a pri tome nemaju dovoljno informacija šta je zapravo ova procedura i kome je namenjena. U ovom delu ćemo objasniti koje su osnovne razlike između TAVI procedure i klasične hirurške zamene aortnog zaliska.