Saveti i preporuke

Relativno česta bolest mitralnog zaliska zbog koje se značajan broj mlađih osoba operiše. Kako nastaje i koje su terapijske mogućnosti, kakva je prognoza...

Profesor Džon Barlov (John Barlow) (1924 –2008) stekao je svoje mesto među velikanima kardiologije zahvaljujući svom otkriću mehanizma poremećaja funkcije mitralnog zaliska koji je postao poznat pod nazivom Barlovljev sindrom. U kardiološkom esnafu je postojala velika zbrka oko karakterizacije sindroma, bolesti i prolapsa mitralnog zaliska. Profesor Barlov bio je jedan od prvih koji je opisao i definisao kriterijume za prolaps mitralnog zaliska.

Šta je mitralni zalistak (valvula)?

Mitralni zalistak se nalazi između leve pretkomore i leve komore i sastoji se iz dva listića. Ova dva listića mitralne valvule se tokom kontrakcije leve komore (sistole) čvrsto drže zatvorene malim „tetivama“ koje povezuju listiće sa srčanim mišićem (ove „tetive“ se nazivaju horde – chordae tendineae). Funkcija mitralnog zaliska je da omogućava unidirekcioni tok krvi i kako bi ova funkcija bila održana, neophodno je da listići zaliska korektno naležu jedan na drugi odnosno da dihtuju. Bolesti mitralnog zaliska su česte i nalaze se na drugom mestu posle bolesti aortnog zaliska.

mitralni zalistak anatomija i prolaps

Šta je Barlov sindrom (Barlow’s syndrome)?

Barlovljev sindrom, poznat i pod nazivima prolaps mitralnog zaliska, sindrom mlitave valvule ili bolest miksomatoznog mitralnog zaliska, je često stanje u kardiohirurškoj praksi uzrokovano nepravilnim zatvaranjem mitralnog zaliska (zalistak ili valvula koja je se nalazi između leve pretkomore i leve komore srca). Prolaps zaliska se javlja kada listić mitralnog zaliska protrudira ili se ispupči u u levu pretkomoru tokom kontrakcije srca. U normalnim okolnostima, ovo ne bi trebalo da se dešava zato što zdrav zalistak osigurava protok krvi u jednom smeru i to iz leve pretkomore u levu komoru. Nepravilno zatvaranje mitralne valvule uzrokuje vraćanje krvi nazad u levu pretkomoru, pojava koja se naziva mitralna regurgitacija.

Ovo stanje može da se javi kod svake osobe, ali je učestalije kod pacijenata sa Marfanovim sindromom, Gravesovom bolešću ili reumatskom bolesti srca. Većina slučajeva ne zahteva lečenje. Međutim, u situacijama kada je mitralna regurgitacija izražena, Barlovljev sindrom može biti i životno ugrožavajuća bolest i tada je neophodan adekvatan lekarski tretman, lekovima ili operacijom srca.

Šta uzrokuje prolaps mitralnog zaliska?

Uzrok prolapsa mitralne valvule nije do kraja poznat, ali se smatra da nasleđivanje ima značajan uticaj. Primarni i sekundarni oblici prolapsa mitralnog zaliska su opisani u nastavku.

  • Primarni prolaps mitralnog zaliska. Primarni prolaps mitralnog zaliska odlikuje se zadebljanjem jednog ili oba listića. Ostali faktori koji dovode do prolapsa su fibroza (ožiljci) na površini listića, proređivanje ili produženje „tetiva“ - hordi i naslage fibrina na listićima mitralnog zaliska. Primarni oblik prolapsa mitralne valvule često se primećuje kod ljudi sa Marfanovim sindromom ili drugim naslednim bolestima vezivnog tkiva, ali se, ipak, najčešće primećuje kod ljudi koji nemaju neke druge bolesti srca.
  • Sekundarni prolaps mitralnog zaliska. U sekundarnom prolapsu mitralnog zaliska, listići nisu zadebljali. Do prolapsa može doći usled ishemijskog oštećenja (uzrokovanog smanjenim protokom krvi kroz srčani mišić kao rezultat bolesti koronarnih arterija) koje zahvata papilarne mišiće za koje su vezane horde, ili zbog funkcionalnih promena u miokardu. Sekundarni prolaps mitralne valvule može nastati oštećenjem valvularnih struktura tokom akutnog infarkta miokarda, reumatske bolesti srca ili hipertrofične kardiomiopatije (javlja se kada je mišićna masa leve komore srca veća od normalne).

mehanizam prolapsa

Koji simptomi se javljaju kod Barlov sindroma?

Kod mnogih osoba sa sindromom prolapsa mitralnog zaliska, simptomi nisu očigledni ili ih možda i nema (asimptomatski oblici bolesti), a stanje je često neprogresivno. Međutim, kod ostalih koji imaju prolaps mitralne valvule može se razviti umor, otežano disanje (dispneja) u naporu, „lupanje“ ili preskakanje srca odnosno ubrzani rad srca (palpitacije) kao i nepravilan srčani ritam (aritmija). Dodatni znaci mogu da uključuju vrtoglavicu, epizode ​​nesvestice (sinkopa), prekomerno nizak krvni pritisak pri stajanju (ortostatska hipotenzija), glavobolje, bolovi u grudima.

Ukratko, pacijenti mogu imati neke od sledećih simptoma:

  • Umor
  • Nepravilan rad srca (aritmija)
  • Migrena (jednostrana bol u glavi, praćena mučninom)
  • Dispneja (otežano disanje)
  • Bol u grudima
  • Sinkopa (nesvestica)
  • Nizak krvni pritisak u ležećem položaju (ortostatska hipotenzija)
  • Vrtoglavica
  • Napadi panike
  • Anksioznost
  • Vrtoglavica

prolaps regurgitacija razlika

U retkim slučajevima, Barlov sindrom sa prolapsom može dovesti do:

  • zatajenja srca (srčana slabost) ili oštećenja sposobnosti srca da efikasno pumpa krv u pluća i u ostatak tela usled teške mitralne regurgitacije;
  • stvaranja krvnih ugrušaka;
  • tranzitornih ishemijskih ataka (TIA) ili moždanog udara;
  • iznenadne potencijalno po život opasne komplikacije (ritmički problemi).

Pojedinci sa prolapsom zaliska povezanim sa mitralnom regurgitacijom mogu imati povećani rizik od razvoja bakterijskih infekcija unutrašnje ovojnice srca i krvnih sudova (bakterijski endokarditis).

Kako se dijagnostikuje Barlov sindrom?

Za dijagnozu Barlovljevog sindroma, lekar u početku proverava srčane tonove kako bi isključio prisustvo zvuka klika koji može biti indikativan za ovaj sindrom. Takođe, auskultacija ili slušanje srčanih tonova omogućava lekaru da otkrije prisustvo regurgitacije mitralnog zaliska.

Ostali testovi koji se koriste prilikom dijagnostikovanja Barlov sindroma podrazumevaju:

  • Ehokardiografija: Ehokardiografija je dijagnostički postupak kojim se prikazuje srce i srčane strukture. U ovom postupku koriste se visokofrekventni zvučni talasi za stvaranje slika. Pomaže u proceni protoka krvi kroz mitralni zaliska i procene stepena regurgitacije.
  • Elektrokardiografija (EKG): EKG je neinvazivni dijagnostički test koji koristi elektrode za određivanje električne i mišićne aktivnosti srca. Zabeleženi električni signali pomažu lekaru u utvrđivanju nedostataka u strukturi i ritmu srca.
  • Rentgen grudnog koša: Rentgen grudnog koša daje sliku vitalnih organa kao što su srce, pluća i veliki krvni sudovi. Otkriva uvećanja srca.
  • Koronarografija: Koronarna angiografija je specijalizovana rendgenska tehnika za prikaz koronarnih arterija. To nije dijagnostički test za prolaps mitralnog ventila, ali se ovim testom utvrđuje postojanje bolesti krvnih sudova srca koje su mogle dovesti i izazvati prolaps mitralnog zaliska.
  • Stres test: izvodi se da bi se utvrdilo da li postoji regurgitacija mitralnog zaliska koja ograničava sposobnost pacijenta da obavlja umerenu fizičku aktivnost. Tokom testa, pacijent mora da vežba ili uzima lekove pod nadzorom lekara kako bi povećao brzinu pulsa kako bi srce radilo pod povećanim zahtevom. Stres test je, takođe, efikasan u određivanju prisustva koronarne bolesti srca.

ehokardiografija mitralnog zaliska

Kako se leči prolaps mitralnog zaliska?

U onim slučajevima kada se kod pacijenta razvije mitralna regurgitacija (umerenog ili umereno-teškog stepena), lekar može prepisati lekove. Međutim, postoje slučajevi kod kojih ova vrsta terapije neće biti u stanju da kontroliše pojavu simptoma i, u tim situacijama, lekar može uputiti pacijenta na hirurško lečenje – operaciju mitralne valvule.

  • Lekovi: Lekove propisuje lekar kada pojedinac razvije simptome regurgitacije mitralne valvule. Neki od lekova koji se najčešće propisuju uključuju beta blokatore, aspirin, diuretike, razređivače krvi i antiaritmičke lekove.
  • Hirurgija: Hirurgija je poželjna opcija za lečenje kada pacijent ima simptomatsku regurgitaciju mitralnog zaliska. Postoje dva pristupa koja se koriste tokom operacije mitralnog zaliska, i to su popravka (reparacija) ili zamena mitralnog zaliska.
    • Popravka zaliska (reparacija mitralne valvule): Ovo je preferirani pristup u većini slučajeva regurgitacije mitralnog zaliska. Zalistak se reparira ponovnim povezivanjem listića sa papilarnim mišićima ili uklanjanjem viška mase listića kako bi se olakšalo čvrsto zatvaranje listića (koaptacija).
    • Zamena zaliska: Zamena mitralnog zaliska se vrši u nekoliko slučajeva kada popravak nije izvodljiva opcija. Uključuje zamenu oštećenog zaliska protetskim ili veštačkim zaliskom. Postoje dve vrste veštačkih valvula: tkivne i mehaničke. Mehanički zalisci traju duže, a osoba mora da uzima antikoagulantne lekove tokom celog svog života. Tkivne proteze znatno brže degenerišu kada i same postaju nefunkcionalne. Međutim, za pacijente koji se odluče za tkivnu protezu, nije neophodna antikoagulantna zaštita.
Izvor: Medlife, Hopkins

rtg srca

Pogledajte još…

 

Sajt pomogli

Ne propustite nove teme na sajtu

Molimo omogućite javascript-u da prihvati ovu formu